generalni urbanistički plan za glavni grad

Da li će energetski sistem Beograda „pozeleneti“ do 2041. godine?

InfrastrukturaInvesticijeSrbijaVesti

30.6.2022 10:33 Autor: Stefan Petrović 9

Da li će energetski sistem Beograda „pozeleneti“ do 2041. godine? Da li će energetski sistem Beograda „pozeleneti“ do 2041. godine?
Budući da u potrošnji finalne energije u Srbiji, učešće Beograda iznosi oko 30 odsto, u proizvodnji električne energije oko 50 odsto, a sistem daljinskog... Da li će energetski sistem Beograda „pozeleneti“ do 2041. godine?

Budući da u potrošnji finalne energije u Srbiji, učešće Beograda iznosi oko 30 odsto, u proizvodnji električne energije oko 50 odsto, a sistem daljinskog grejanja sa ukupnim instalisanim kapacitetom od oko 2.800 MW, on je jedan od najvećih sistema u ovom delu Evrope i predstavlja vrlo bitan faktor energetskog sistema Republike Srbije.

To je energetika prepoznala kao jednu od bitnijih oblasti u okviru Generalnog urbanističkog plana Beograda 2041 (GUP 2041), a koji je trenutno dostupan na ranom javnom uvidu do 30 juna.

Zbog toga je u okviru plana detaljnije razrađena energetska budućnost glavnog grada – plan razvoja, osnovni ciljevi, proširenje kapaciteta – i to kako u pogledu električne, tako i toplotne, ali i čistijih i obnovljivih vidova energija kao što su energija sunca i vetra.

Električna energija

Kako je navedeno u planu, cilj razvoja distributivnog sistema je obezbeđenje sigurnog, pouzdanog, kvalitetnog i ekonomičnog snabdevanja električnom energijom potrošača na području grada, ali uz racionalnu upotrebu električne energije i snage od strane potrošača.

Osnovna strategija daljeg razvoja elektroenergetskog distributivnog sistema je njegovo unapređivanje tako da, pri racionalnim zahtevima korisnika, dugoročno omogućava pouzdanu i ekonomičnu isporuku električne energije, uz povećanje kvaliteta električne energije.

Snabdevanje područja Beograda električnom energijom i dalje će se vršiti iz šireg elektroenergetskog sistema Srbije. Da bi se obezbedilo sigurno i pouzdano snabdevanje električnom energijom, potrebno je obezbediti izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih elektroenergetskih objekata, a kao glavni ciljevi u planu izdvojeni su:

  • povećanje pouzdanosti prenosnog sistema i sigurnosti napajanja potrošača
  • povećanje prenosnog kapaciteta i ublažavanje uticaja starenja infrastrukture
  • priključenje novih korisnika prenosnog sistema
  • efikasnije upravljanje prenosnim sistemom
Bandera
Foto: Pixabay.com

Dugoročna strategija razvoja prenosnog sistema predviđa i postepenu zamenu dela mreže 220 kV kako bude isticao životni vek dalekovoda na ovom naponskom nivou. Trase 220 kV dalekovoda će se, koliko je to moguće, koristiti za buduće 400 kV i 110 kV dalekovode.

Mreža 220 kV će ostati u onom obimu i na onim mestima gde drugo rešenje nije tehno-ekonomski opravdano i moguće.

Najznačajniji projekti i aktivnosti u okviru prenosnog sistema, značajni za razvoj elektroenergetskog sistema u Beogradu, su:

  • Izgradnja TS 400/110 kV ”Beograd 50” sa raspletom 400 kV i 110 kV vodova i DV 400 kV TS ”Beograd 50” Region južnog Banata (Projekat ”BeoGrid 2025”).

Ovaj projekat obuhvata izgradnju TS snage 3h300 MVA i dalekovoda 400 kV (oko 21 km jednosistemskih i 60 km dvosistemskih vodova) i 110 kV (oko 43 km), kao i visokonaponskih mešovitih vodova 110 kV (oko 2×6 km). TS će da se nalazi u blizini Dobanovaca. Lokacija je odabrana kao optimalna sa stanovišta raspleta na 110 kV naponskom nivou. Nova TS će da rastereti transformaciju u TS ”Beograd 5” i dodatno pomogne TS ”Sremska Mitrovica 2”. Imajući u vidu da kroz područje Srema prolazi koridor 10 i dve plovne reke, kao i blizinu grada Beograda i aerodroma „Nikola Tesla“, može se očekivati značajan porast potrošnje za potrebe privrede. Takođe, ova TS postaje sastavni deo koridora kojim se rešava problem plasmana energije iz novih proizvodnih kapaciteta na području Južnog Banata i tranzita iz rumunskog elektroenergetskog sistema. Planirano je da ova TS uđe u pogon posle 2025. godine (trenutno predviđanje je 2028. godine).

  • Nova TS 400/110 kV ”Кonatice”, potreba za ovom TS nastaje kao posledica izlaska iz pogona TE ”Кolubara A

Uzevši u obzir najavljena povećanja potrošnje usled industrijskog razvoja oblasti između područja grada Beograda i TE ”Кolubara A”, kao i otvaranje novih rudarskih kopova u regionu sela Jabučje i sela Vreoci, trajno rešenje ovog problema je moguće tek nakon izgradnje predmetne TS. TE ”Кolubara A” će na zahtev ”Elektromreža Srbije” a.d. (EMS) ostati u pogonu do realizacije navedenih projekata. Pored toga, ugradnjom predmetne transformacije biće obezbeđen sigurniji plasman energije proizvedene u generatorskim kapacitetima TE ”Кolubara B” prema potrošačima u sistemu (ukoliko dođe do izgradnje ove TE). Nakon izgradnje TS ”Кonatice” prestaće potreba za 110 kV postrojenjem u okviru TE Кolubara A.

Osnovni strateški ciljevi razvoja sistema daljinskog grejanja u budućem periodu

  • obezbeđenje sigurnosti snabdevanja korisnika toplotnom energijom
  • povećanje broja korisnika sistema u postojećim centralnim opštinama grada, kao i u prigradskim područjima Grada gde sistem daljinskog grejanja trenutno ne postoji
  • diversifikaciju energenata koji se koriste za proizvodnju toplotne energije kroz veće učešće obnovljivih izvora energije (OIE), kao i kroz veći udeo energije iz kogeneracionih postrojenja tamo gde postoji potreba za proizvodnjom toplotne energije tokom cele godine
  • smanjenje gubitaka energije kroz unapređeno održavanje sistema i implementaciju savremenih tehnologija i metoda rada.
Grejno telo
Foto: Unsplash.com

Ključni projekti za realizaciju ovih ciljeva su, kako se navodi, izgradnja kogeneracionog postrojenja pri Centru za upravljanje otpadom u Vinči (TE-TO Vinča), Izgradnja toplodalekovoda Termoelektrana “Nikola Tesla A” (”TENT-A”) – TO ”Novi Beograd”, povlačenje iz upotrebe pojedinih toplotnih izvora koji emituju visok nivo ugljen-dioksida, rekonstrukcija i izgradnja toplotnih izvora, izgradnja kogeneracionih postrojenja, interkonekcija grejnih područja i rehabilitacija distributivne mreže.

Plan razvoja gasovodnog sistema

Radi prevazilaženja problema nedovoljnog kapaciteta pojedinih deonica u transportnom sistemu koji snabdeva područje Beograda, predložena je izgradnja gasovoda Banatski Dvor – Pančevo – Beograd Jug. Navedeni gasovod je potreban kako bi spojio ulaz u transportni sistem PSG Banatski Dvor sa područjem najveće potrošnje prirodnog gasa (potez Pančevo – Beograd).

Obnovljivi izvori energije

Kako se navodi u saopštenju, potencijal solarne energije u Beogradu je značajan. Broj sunčanih sati godišnje iznosi između 2000 i 2100. Za toplotne potrebe u Beogradu, solarna energija se može koristiti osam do devet meseci godišnje.

Međutim, raspoloživost zemljišta za postavljanje solarnih kolektora je bitan ograničavajući faktor za korišćenje solarne energije. Raspoloživo zemljište u vlasništvu JКP ”Beogradske elektrane” pruža mogućnost za postavljanje solarnih panela i proizvodnju toplotne energije čije bi učešće u ukupnoj, godišnje proizvedenoj toplotnoj energiji bilo svega jedan do dva odsto.

Solarni paneli
Foto: Pixabay.com

Za veće učešće solarne energije u proizvodnji toplotne energije, potrebne su površine zemljišta reda veličine desetina i stotina hektara. Studijom opravdanosti razmotrena je mogućnost korišćenja solarne energije u grejnom području toplane Cerak.

Imajući u vidu karakteristike potrošnje toplotne energije u ovom grejnom području i raspoloživost zemljišta, predložena je kao optimalna, instalacija solarnog termalnog sistema sa površinom solarnih panela od 10.000 m2 i toplotnom snagom od 2,8 MW. Očekivana godišnja proizvodnja toplote iznosi 5.886 MWh. Ovo postrojenje bi moglo da zadovolji oko 29 odsto toplotnih potreba u ovom grejnom području u periodu od maja do septembra.

Kada je reč o energiji vetra, analizom ruže vetrova na mernim lokacijama je uočeno da su jugoistočni i severozapadni vetrovi glavni nosioci vetroenergetskog potencijala. Ovi vetrovi, opozitnog smera, uz dominantnu učestanost javljanja imaju i dominantnu snagu, što je vrlo pogodno za eksploataciju vetroelektrana. Takođe, analiza je pokazala i da su vetrovi u širem regionu Beograda pogodni za izgradnju vetroelektrana sa aspekta turbulentnosti.

Vetrenjače
Foto: Unsplash.com

Međutim, autori studije navode da područje Beograda praktično ne raspolaže energetski iskoristivim hidropotencijalom.

Dalje, biomasa se može koristiti za proizvodnju električne i/ili toplotne energije, biogasa i biogoriva. Biomasa se najčešće koristi u obliku ogrevnog drveta, ali značajnu energetsku vrednost imaju drvni otpad šuma, parkova i zelenih površina, biljni ostaci ratarske proizvodnje, ostaci iz stočarske proizvodnje i dr.

Izuzev što se može konstatovati da postoje i da nisu mali, pouzdanih podataka o potencijalima drvne i poljoprivredne biomase na teritoriji Beograda nema. Кao i u celoj Republici Srbiji, ogrevno drvo se i u Beogradu koristi najvećim delom u domaćinstvima za grejanje, na tradicionalan, energetski neefikasan i ekološki nezadovoljavajući način.

Procena je da se između 10 i 20 odsto domaćinstava u Beogradu, u potpunosti ili delimično, greje korišćenjem ogrevnog drveta. Biomasa je prisutna kao energent u obliku peleta (ranije su se koristili i briketi) u sistemu daljinskog grejanja u kotlarnicama u kojima se prethodno koristio ugalj.

Kako navode autori, iskustva gradova slične veličine u Evropi pokazuju da komunalni otpad ima najveći energetski potencijal od svih obnovljivih izvora energije. Grad Beograd je septembra 2017. godine sa konzorcijumom francuske i japanske kompanije (Suez Groupe SAS i Itochu I-Environment) potpisao ugovor o javno privatnom partnerstvu na 25 godina koji predviđa zatvaranje i sanaciju deponije Vinča i izgradnju kogeneracije za proizvodnju toplotne i električne energije iz otpada. Na taj način bi komunalni otpad služio za proizvodnju električne energije tokom cele godine, a tokom sezone grejanja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije.

  • Jovana24

    30.6.2022 #1 Author

    Kako se čini, samo cemo mi pozeleneti do 2041-e,a mozda i pre. 😂

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    30.6.2022 #2 Author

    Treba preživeti sledeću zimu
    Daleko je 41 god

    Odgovori

  • GOCA BG

    30.6.2022 #3 Author

    Ko razmislja o toj godini sta ce biti…

    Odgovori

  • kaćica

    30.6.2022 #4 Author

    Lepo bi bilo da bude tako.

    Odgovori

  • VANJA

    30.6.2022 #5 Author

    Ko zna sta ce biti do tada!

    Odgovori

  • VOJKAN

    1.7.2022 #6 Author

    Bilo bi poželjno da Beograd što pre pozeleni

    Odgovori

  • SNEZANA

    1.7.2022 #7 Author

    Ne treba gledati toliko daleko u buducnost.

    Odgovori

  • TINA

    3.7.2022 #8 Author

    Dobro je da imamo dosta vremena da vecina shvati navedene planove

    Odgovori

  • ZVE84

    3.7.2022 #9 Author

    Pozeleneće onda kada posade drveće, a ne zgrade.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...