Da li Covid-19 pasoši omogućavaju ili zapravo sputavaju slobodu kretanja?

Dok sve više svetskih vlada razmišlja o uvođenju Covid-19 pasoša i elektronskih sertifikata o vakcinisanju, istovremeno raste i broj zabrinutih kritičara. Na prvom mestu, borci za ljudska prava strahuju da će menahizam ovakvih putnih dokumenata zapravo dovesti do diskriminacije onih grupa koje su bile najizloženije ili najvulnerabilnije tokom pandemije, a možda nemaju sredstava da plate testiranje, pa i lečenje u pojedinim zemljama.

Poslednji u nizu državnika koji je najavio uvođenje neke vrste dokumentovane potvrde o imunizaciji bio je britanski premijer Boris Džonson (Boris Johnson), ali čak je i on primetio nelagodnost kod određenih predstavnika medija po tom pitanju pa je izjavio da će “vlada Velike Britanije pažljivo voditi računa da ne dođe do ekskluzije, diskriminacije ili zloupotrebe privatnih podataka”.

Istraživanje Royal Society ističe da uvođenje putnih isprava koje mogu da omoguće nesmetano putovanje imunizovanih pojedinaca, iako iz njihovog ugla predstavlja pomak u slobodi kretanja, s aspekta onih ljudi koji nemaju pristup vakcinama, pa čak ni testovima, u stvari ograničava slobodu. A što je najgore od svega, kao negativnu prognozu Royal Society naglašava mogući dalji razvoj ovakve prakse kroz zabranu dolaska na posao nevakcinisanim osobama, i u svom zaključku insistira da u tom slučaju njima mora da se garantuje zadržavanje radnih mesta.   

Od velikih evropskih ekonomija, Francuska se u ovom trenutku najviše drži po strani, no u njoj se istovremeno održava i najburnija diskusija na tu temu. Francuska ministarka kulture Rosalin Bašelo (Roselyne Bachelot) izjavila je da, kao borac za slobodu, ne može da podrži uvođenje specijalnih pasoša, jer bi to bio “korak unazad”. Pa opet, prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, šest od deset anketiranih Francuza rado bi prihvatilo da poseduje pomenuti sertifikat, ukoliko bi im to pomoglo da idu gdegod požele.

S druge strane, ministar zdravlja Olivije Veran (Olivier Véran) više puta je naglasio da je prerano da se razmišlja o uvođenju vakcinalnih pasoša, ne samo zato što je premali udeo francuskog stanovništva tek primio prvu dozu vakcine (oko 2,5 miliona ljudi), već i zato što i dalje ne mogu da se sagledaju prave posledice masovne imunizacije, odnosno da li ovakvo administriranje leka uopšte ima dugoročnog učinka u sprečavanju dalje transmisije bolesti.

Taj njegov stav u suštini dele i predstavnici Svetske zdravstvene organizacije. Njihov zaključak u poslednjim obraćanjima je da ipak treba još malo sačekati sa takvom odlukom.

Fon der Lajen poziva na obavezno uvođenje

Dakle, u čitavoj EU za sada ne postoji konsenzus, između ostalog i zato što je otprilike tek tri odsto stanovništva u evro-bloku primilo prvu ili obe doze vakcine. Među najvećim zagovornicima za uvođenje Covid-19 pasoša za međugranično kretanje spadaju one države koje na taj način žele da povrate narušene ekonomije za vreme predstojeće turističke sezone, pre svih Grčka i Španija.

Veliko je pitanje da li će gorepomenuto čovekoljublje i zabrinutost evropskih boraca za ljudske slobode imati isti entuzijazam kada se primeni prema ljudima druge nacionalnosti. Na primeru sirijskih emigranata prethodnih godina imali smo prilike da vidimo veliku diskrepancu između želja i mogućnosti unutar EU.

Predstavnica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) podržava utvrđivanje jedinstvenog EU sertifikata o vakcinaciji, i čak želi da ga uvede kao “zdravstvenu obavezu”, a grčki premijer Kirjakos Micotakis je bio među prvima koji je najavio dolazak stranaca sa takvim dokumentima, i potpisivanje više međudržavnih sporazuma sa zemljama iz kojih u Grčku tradicionalno dolazi najviše turista.

Među njih svakako spada i Srbija. Prvobitni razgovori jesu vođeni između ministara dve zemlje o sprovođenju ovog nauma, međutim do potpisivanja važećeg bilaterlanog sporazuma još uvek nije došlo.

No, kada samo kod Evropske komisije, ona je juče zasedala i donela odluku da šest članica EU – Belgija, Danska, Finska, Nemačka, Mađarska i Švedska – moraju u narednim danima što je pre moguće da popuste kriterijume za ulazak stranih državljana jer je došlo do povećanja tenzija usled “slabijeg protoka robe”, a i nabrojane zemlje su pooštrile mere ulaska oglušujući se o generalne zajedničke smernice EU, usled straha od izbijanja trećeg vrhunca pandemije korona virusa.

Sve u svemu, već neko vreme vlada velika neusaglašenost po pitanju uvođenja putnih dozvola, sprovođenja mera, kao i efikasnosti vakcinacije na prostoru čitavog evropskog kontinenta.

Razvoj “vakcina-turizma”

Već u decembru pojedini indijski turoperateri počeli su da nude putovanja u London i Njujork gde bi putnici mogli da prime vakcinu protiv korona virusa, a cena celokupnog aranžmana iznosila je oko 1.500 evra. Jedna agencija sa Floride organizovala je putovanja u Izrael za izraelske državljane mlađe od 65 godina koji žive u SAD, naravno radi vakcinacije, imajući u vidu da je ova zemlja trenutno vodeća u svetu po rezultatima masovne vakcinacije.

Ako tome dodamo i nedavno vakcinisanje hrvatske spisateljice Vedrane Rudan u Beogradu, uz prateće pohvale organizaciji srpskog zdravstvenog sistema, može se reći da “vakcina-turizam” može da uhvati korena i u našoj zemlji, pogotovo ako uzmemo u obzir trenutno jako dobre statističke pokazatelje imunizacije. U Srbiji je do sada vakcinisano približno 4.000 stranih državljana. 

Slovenački portal 24UR piše da vakcinalni turizam takođe sve više postaje deo “nove stvarnosti” jer isporuka naručenih doza kasni svuda u svetu, ne samo u EU, te da će bogati pojedinci rado izdvojiti sredstva da što pre, i bilo gde, dođu do vakcine. U tom smislu, ni izbor kineske Sinopharm ili ruske Sputnik V vakcine ne bi trebalo da predstavlja problem, jer iako još uvek nisu akreditovane u nekoj od zemalja EU, izgleda da je to samo pitanje trenutka, u nedostatku cepiva proizvođača AstraZeneca, Pfizer-BioNTech ili Moderna.