Poslovna zajednica EU traži od Komisije da javne nabavke budu zelenije

Široka koalicija biznisa i civilnog društva traži od Evropske komisije da uvede obavezne „zelene“ kriterijume u javne nabavke da bi se stvorila tražnja proizvoda sa niskom emisijom ugljenika, čime bi nabavke efektivno postale deo evropske industrijske strategije.

Koalicija 26 biznisa, kao i organizacija civilnog društva, koja predstavlja više od 11.500 kompanija traži od Evropske komisije da kriterijum niske emisije ugljenika postane obavezan u pravilima EU o javnim nabavkama čija se revizija očekuje 9. septembra.

U pismu Komisiji potpisnici predvođeni italijanskim nezavisnim institutom za klimatske promene ECCO navode da javne vlasti troše oko 2,5 hiljada milijardi evra godišnje na nabavke, što odgovara oko 16 odsto bruto domaćeg proizvoda EU, prenosi briselski portal Euronews.

Međutim, kako navode, Evropa ne koristi tu kupovnu moć dovoljno agresivno da podstakne tražnju čistijih proizvoda i tehnologija, što stvara jaz u pristupu Brisela – od kompanija se traži da se dekarbonizuju a uslovi na tržištu ne nagrađuju uvek one koji to rade. 

„Javne nabavke imaju potencijal da pošalju jasnu poruku tržištu, podrže preuzimanje više održivih tehnologija i procesa proizvodnje. Međutim, taj potencijal je samo delom iskorišćen“, navodi se u pismu.

Potpisnici kažu da nabavke često previše zavise od najniže cene dok su zeleni kriterijumi, uveden Zakonom EU o neto nultoj industriji iz 2024, često dobrovoljni i različito se primenjuju u članicama. Kako su naveli u pismu, fragmentacija sprečava da javne nabavke postanu pouzdan tržišni signal za evropsku industriju.

Ako vlade dosledno favorizuju čistiji čelik, građevinske materijale, tehnologije i druge proizvode, isporučioci će dobiti snažniji komercijalni podsticaj da ulažu u dekarbonizaciju, navodi se u pismu, preneo je Juronjuz.

Pismo je upućeno u trenutku kada kolegislatori EU raspravljaju o kontroverznom Zakonu o industrijskom akceleratoru kojim je u javne nabavke uveden princip „Napravljeno u Evropi“ (Made in Europe) u pokušaju da se obuzda dominantna pozicija SAD i Kine i uporedo sa energetskom tranzicijom oživi industrijski sektor EU.

Koalicija od Brisela traži da postepeno ukine dodelu tendera ponudama sa najnižom cenom i da širi princip „ekonomski najpovoljnije ponude“ postane norma. U praksi bi to značilo da se javnim vlastima omogući da uzmu u obzir, pored troškova, emisije ugljenika i druge faktore.

Potpisnici predlažu da Komisija poveže javne nabavke sa postojećem klimatskom arhitekturom EU korišćenjem metodologija već povezanih sa važećim klimatskim pravilima, poput pravila o sistemu tržišta ugljenika EU ili pravila o porezu na ugljenik na granicama.

U pismu se navodi da ti zahtevi, kako bi se olakšalo prilagođavanje tržištu, obezbedila pravna izvesnost i sprečila fragmentacija, treba da se uvode postepeno i da budu strukturisani oko jasne razlike između obaveznih minimalnih i dodatnih „nagradnih“ kriterijuma.

Potpisnici takođe žele da se pravilima o javnim nabavkama spreči da javni ugovori idu dobavljačima koji se oslanjaju na loše uslove rada ili zloupotrebe u globalnim lancima snabdevanja.