Potražnja veća od ponude studentskog smeštaja u EU

Stanovanje je za studente širom Evrope – u Nemačkoj, Austriji, kao i u Sloveniji, postalo jedan od najbrže rastućih i najspornijih troškova poslednjih godina.

Podaci prikupljeni iz zvaničnih nacionalnih istraživanja, studentskih udruženja i tržišnih analiza pokazuju dosledan obrazac nezavisno od zemlje: potražnja premašuje ponudu, subvencionisani domovi ostaju pristupačniji od tržišnog smeštaja, ali čak i taj „jeftiniji“ segment beleži primetan rast cena poslednjih godina, u pojedinim zemljama i brži od opšte inflacije.

U Nemačkoj, prema zvaničnoj godišnjoj publikaciji Nemačkog studentskog udruženja (DSW) „Zahlenspiegel 2024/2025“, prosečna mesečna kirija sa svim režijama u domovima Studierendenwerke iznosila je 318,18 evra na dan 31.12.2024, za ukupno skoro 195.000 stambenih mesta širom zemlje. Za sobe u zajedničkim stanovima (WG), najnoviji podaci Moses Mendelssohn Instituta pokazuju da je prosečna kirija prvi put premašila simboličnih 500 evra u zimskom semestru 2025/26, dostigavši 505 evra, sa velikim regionalnim razlikama, od 350 evra u Saksoniji-Anhalt do 650 evra u Berlinu.

Privatni studentski domovi u Nemačkoj su znatno skuplji. JLL analiza za leto 2025. beleži 954 evra mesečno u Hamburgu, 805 evra u Berlinu i 791 evro u Kelnu. Ovaj jaz između subvencionisanog i tržišnog smeštaja dodatno je zaoštren činjenicom da sadašnji dodatak za stanovanje (380 evra) pokriva prosečnu kiriju u samo 18 od 88 analiziranih univerzitetskih gradova. DSW to naziva „novim oblikom socijalne selekcije“.

Nedostatak smeštaja ostaje strukturni problem kroz celu zemlju, jer tek svaki dvadeseti student dobija mesto u domu, a krajem zimskog semestra 2024/25. oko 34.500 studenata čekalo je na slobodno mesto. DSW upozorava da bi predstojeća zamena grejnih sistema u skoro 40 odsto stambenog prostora mogla dodatno da poveća cene, ukoliko ne bude praćena državnom subvencijom.

U Austriji, prema najnovijem Studierenden-Sozialerhebung 2025 (zvanično istraživanje socijalnog položaja studenata), stanovnici domova plaćaju u proseku 501 evro mesečno sa svim režijama i naturalnim davanjima. Ono što ovaj podatak čini posebno značajnim jeste nalaz Instituta za napredne studije (IHS) da su domovi jedini oblik stanovanja gde su troškovi porasli čak i realno, inflaciono korigovano, za sedam odsto samo od 2023. godine, i za čak 61 odsto nominalno od 2015, zbog sve većeg broja komercijalnih, privatnih operatera koji naplaćuju više od neprofitnih.

Studenti u austrijskim domovima izdvajaju najveći udeo budžeta na stanovanje od svih oblika smeštaja – 54 odsto mesečnih troškova naspram 49 odsto kod privatnog stana i 42 odsto kod subvencionisanog stana izvan doma. Ukupni mesečni troškovi austrijskih studenata iznosili su 1.294 evra u proseku 2025, sa najvećim opterećenjem budžeta zabeleženim u Insbruku (41 odsto) i Salcburgu (40 procenata), iako su tamošnji apsolutni troškovi nešto ispod nacionalnog proseka.

U Sloveniji, podaci iz više izvora kroz poslednje tri godine pokazuju jasan trend rasta, uz doslednu razliku između dva glavna univerzitetska grada – u Ljubljani je prosečna subvencionisana cena boravka u domu iznosila 85 evra u avgustu 2024, a u januaru i avgustu 2025. porasla je na 108 evra mesečno (u rasponu od 72 do 171 evro, zavisno od tipa sobe). Maribor je kroz ceo period bio dosledno skuplji uprkos manjoj veličini grada, sa 113 evra u 2023/24, zatim 123 evra sredinom 2024, i 142 evra početkom 2025, jer mariborski domovi nude kvalitetniji smeštaj.

Zvanični cenovnik Študentskog doma Ljubljana pokazuje raspon između subvencionisane (77,25 evra u proseku) i tržišne cene za studente koji ne ispunjavaju uslove za subvenciju (171,69 evra) zavisno isključivo od socijalnog statusa. I slovenačko tržište pati od istog strukturnog problema kao nemačko i austrijsko, Študentski dom Ljubljana raspolaže sa 7.029 ležajeva koji su popunjeni tokom cele školske godine, dok privatno tržište (sobe u deljenim stanovima) nudi cene između 130 i 420 evra mesečno, u zavisnosti od lokacije i veličine.

Prema aktuelnim tržišnim analizama, garsonjera u Ljubljani košta prosečno oko 485 evra mesečno (uz dodatnih 150 evra režija), dok je soba u deljenom stanu jeftinija i kreće se u proseku oko 300 evra. U Mariboru su iste kategorije primetno jeftinije, garsonjera košta prosečno 340 evra, a sobe su generalno ispod ljubljanskih cena. Zanimljivo je da je taj odnos obrnut u odnosu na studentske domove, gde je Maribor zapravo skuplji od Ljubljane, što Ljubljanu čini ukupno znatno skupljim gradom za studente koji ne dobiju mesto u domu.

Na nivou cele evrozone, kvartalni HousingAnywhere International Rent Index, koji prati 25 gradova u 11 zemalja, pokazuje neujednačenu sliku za period od drugog kvartala 2025. do drugog kvartala 2026. Prosečna cena sobe za studente pala je 4,6 odsto na godišnjem nivou u celoj Evropi, dok su cene studija (garsonjera) ostale nepromenjene. Pad cena je bio najizraženiji u Briselu, Rimu i Atini, dok su cene naglo porasle u Amsterdamu, Pragu i Barseloni. Barselona i Prag su jedini gradovi gde su istovremeno poskupele i sobe i garsonjere.

Šira slika evropskog tržišta stanovanja potvrđuje ovaj obrazac. Prema Eurostatu, kirije u EU porasle su 27,8 odsto od 2010. do prvog kvartala 2025, sa padom zabeleženim jedino u Grčkoj. Domaćinstva u EU u proseku su 2023. trošila 19,7 odsto raspoloživog prihoda na stanovanje, uz izražen jaz između bogatijeg severa i pristupačnijeg istoka i juga kontinenta.

Uprkos različitim nacionalnim sistemima subvencionisanja i različitim apsolutnim nivoima cena, obrazac je iznenađujuće dosledan kroz sve posmatrane zemlje – hronični nedostatak mesta u domovima, rastući jaz između subvencionisanog i tržišnog smeštaja, i tempo rasta cena koji u više slučajeva (Nemačka, Austrija) nadmašuje opštu inflaciju, što stanovanje čini sve većim opterećenjem za studentski budžet, nezavisno od toga da li je reč o Berlinu, Beču ili Ljubljani.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Veći stan, manji trošak po studentu – Cene kirija od 350 do 700 evra