Ugostitelji trpe štetu od vrućina u Italiji

Zbog ekstremnih vrućina, ljudi u Padovi, kao i u drugim italijanskim gradovima, sve ređe izlaze na tradicionalni aperitiv predveče. Umesto da između 18 i 19 časova sede na terasi uz piće i druže se pre večere, mnogi ostaju u klimatizovanim prostorima. To ozbiljno pogađa ugostitelje, kojima su upravo ti rani večernji sati tradicionalno donosili značajan deo prometa.

Posledice su posebno vidljive u Padovi, gde je više od 80 odsto od oko 600 anketiranih ugostiteljskih objekata prijavilo da im je tokom nedavnog toplotnog talasa promet pao oko 20 odsto. Terase i bašte ostaju prazne jer gosti dolaze kasnije, kada temperature padnu, dok neki uopšte ne izlaze. Takav pad prometa dovoljan je da ugostiteljima praktično nestane profitna marža, prenosi Reuters.

Toplotni talasi tako sve više postaju ekonomski problem širom Evrope. Smanjuju produktivnost zaposlenih i potrošnju, povećavaju troškove hlađenja i mogu da poremete transport, poljoprivredu i industrijsku proizvodnju. Moody’s procenjuje da su prošlogodišnji toplotni talasi Evropu koštali oko 43 milijarde evra izgubljene ekonomske aktivnosti, dok je osiguranje pokrilo svega oko 500 miliona evra tih gubitaka.

Razlog je to što standardne polise uglavnom ne tretiraju ekstremnu vrućinu kao osigurani rizik. Za razliku od poplave ili oluje, ona najčešće ne uništavaju imovinu, već postepeno smanjuju prihod i otežava poslovanje. Osiguravači zato počinju da nude parametarsko osiguranje, koje automatski isplaćuje naknadu kada temperatura pređe unapred utvrđeni prag, bez komplikovanog dokazivanja konkretne štete.

Ipak, osiguranje može samo delimično da ublaži posledice. Kompanije će morati da se prilagode sve češćim periodima ekstremnih temperatura, ulaganjem u hlađenje, prilagođavanjem radnih prostora i otpornijim lancima snabdevanja. Suština je da se poslovanje prilagodi novim klimatskim uslovima i da se gubici spreče, umesto da se pokušava njihova nadoknada tek kada vrućina već napravi štetu.