Cene energenata i sirovina, inflacija i poremećaji u lancima snabdevanja samo su neki od problema koji muče privrednike

Kako će se ukrajinska kriza odraziti na srpsku privredu?

AnalizaPoslovanjePreduzetnikSrbijaU fokusuVesti

15.4.2022 16:58 Autor: Marija Jovanović 12

Kako će se ukrajinska kriza odraziti na srpsku privredu? Kako će se ukrajinska kriza odraziti na srpsku privredu?
Kriza izazvana sukobom Rusije i Ukrajine samo se nadovezala na krizu izazvanu pandemijom. I dok se još uvek ocenjuju razmere i posledice korona krize,... Kako će se ukrajinska kriza odraziti na srpsku privredu?

Kriza izazvana sukobom Rusije i Ukrajine samo se nadovezala na krizu izazvanu pandemijom. I dok se još uvek ocenjuju razmere i posledice korona krize, koja je daleko od završene, privrednici uveliko strahuju od ukrajinskih problema.

Enormne cene energenata i sirovina, talas inflacije u evropskim zemljama i poremećeni lanci snabdevanja samo su neki od problema sa kojima će se suočavati sve države, poruka je konferencije koju je organizovala Unija poslodavaca Srbije – o uticaju ukrajinske krize na srpsku ekonomiju i privredu.

“Dešavanja u EU i širom sveta već su se odrazila na izuzetno povećanje inflacije. Znamo da je u Americi inflacija došla skoro do dvocifrene brojke, u velikom broju zemalja EU je već dvocifrena, a u Nemačkoj, kao ključnoj privredi Evrope, stigla je do devet odsto na godišnjem nivou, i to još uvek praktično ne uključuje nikakve efekte ukrajinske krize. Ovo su podaci koje imamo do kraja februara tekuće godine, što znači da najnoviji elementi još uvek nisu ukalkulisani”, istakao je direktor Instituta ekonomskih nauka Jovan Zubović.

Prema njegovim rečima, ono što je naročito zabrinjavajuće je što se još ne zna kakvi će tačno biti rezultati. Evidentno je da je došlo do izuzetnog povećanja cene energenata, dok je drugi segment posledica povećanje cena sirovina koje se koriste u građevinskoj industriji, i to se prelilo na sve.

Iako je za sada nemoguće doći do preciznijih predviđanja, Institut ekonomskih nauka je radio ekonometrijske procene.

“Ono što smo dobili je da će trenutna kriza koja vlada u Evropi, pre nego što su se prelili efekti krize iz Ukrajine, imati uticaj na smanjenje BDP-a u Srbiji od jedan odsto. Znamo da je procena Svetske banke bila od oko pet odsto na godišnjem nivou, tako da očekujemo inicijalno smanjenje za jedan procenat. Naravno, to neće biti distribuirano u Srbiji ravnopravno u svim sektorima i to je ono što jeste najopasnije”, rekao je Zubović.

Izvor: Unsplash.com

On je podsetio da je prvi talas udara, još od prošle godine, podneo građevinski sektor i da je prehrambena industrija imala velike posledice jer je došlo do izuzetnog rasta cena sirovina.

“Nastaviće se izuzetno negativan uticaj na prehrambenu industriju, kako primarnu, tako i sekundarnu i ono što će se pojaviti sasvim sigurno kao uticaj sadašnje krize u Ukrajini, to je uticaj na industriju gume i plastike, zato što su Rusija i Ukrajina zemlje koje su bile izuzetno veliki uvoznici tih naših proizvoda”, rekao je on.

Ono što, prema njegovom mišljenju, dodatno utiče je koja će biti cena sirovog gasa koji uvozimo iz Rusije nakon 1. juna.

“Mi trenutno imamo cenu od 270 dolara koja se odnosi na 600 miliona kubnih metara dnevno, za svaku potrošnju iznad tog nivoa plaćamo tržišnu cenu koja je već danas prešla 2.000 dolara. Ukoliko ne uspemo da produžimo sporazum cena tog energenta praktično će se povećati osam puta. Znamo da naša privreda vuče više od 50 odsto uvoza gasa, preostali deo ide u privatnu potrošnju. To znači da će doći do povećanja cene tog inputa osam puta i možemo samo da nagađamo u ovom trenutku koliko brzo i u kom iznosu će se to preliti na povećanje cena u našoj industriji”, rekao je Zubović i dodao da smo mi zemlja koja je još uvek u nekoj fazi tranzicije, a povećanje cene tog energenta dodatno bi uticalo na spoljnotrgovinsku razmenu.

Pomoćnik direktora za analitiku Privredne komore Srbije Bojan Stanić istakao je da je ukrajinska kriza drugačija od one uzrokovane pandemijom i da je najveći problem neizvesnost. Kada je reč o srpskoj privredi, prema njegovim rečima, najveće posledice osećaju kompanije koje izvoze na tržišta Rusije i Ukrajine.

“To nije mala cifra, ako pogledamo 2021. godinu to je gotovo milijardu evra izvoza. Naravno, to se ne može porediti sa našim izvozom u EU, ali sa druge strane, za kompanije koje su vitalno vezane za to tržište predstavlja veliki problem”, rekao je Stanić i dodao da smo mi još uvek zavisni pre svega od energenata, ali i od određenih metala, veštačkog đubriva i komponenti za njegovu proizvodnju.

“Zavisnost od energenata značajno podiže deficit spoljne trgovine. Iako još uvek nisu ukalkulisane posledice ukrajinske krize, kada se pogledaju januar i februar ove godine deficit spoljne trgovine Srbije porastao je za oko 140 procenata u odnosu na isti period prošle, a to je negativna komponenta našeg BDP-a”, istakao je Stanić.

Da se Evropska unija našla u ogromnim problemima istakla je i predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.

“To je još jedna u nizu kriza koja pogađa EU jer je ona ipak bila trgovinski vezana, pre svega u sektoru energetike, ali i u sektoru nekih važnih sirovina za Rusiju i Ukrajinu. Ipak, nisu sve zemlje podjednako pogođene. U nekoliko važnih aspekata najviše su pogođene nove članice EU, zemlje centralne i istočne Evrope. To se, pre svega, odnosi na njihovu zavisnost od ruskih energenata, vojno-bezbednosnu ugroženost i pritisak izbeglica. To sve mora da se na neki način pokrije većom solidarnošću EU”, naglasila je ona.

Foto: Pixabay.com

Kako je navela, zemlje u regionu platiće cenu u turizmu jer su Rusija i Ukrajina važan deo turističke tražnje.

“Za Srbiju je oduvek istorijski bio važan sektor poljoprivrede i hrane i naša zemlja ne bi to trebalo nepromišljeno da žrtvuje zbog drugih potencijalnih dobiti u nekim drugim sektorima. Dakle, proizvodnja hrane i prerađevina postaće jako važan faktor za dalji razvoj”, istakla je Minić.

Kada je reč o stranim investicijama, zamenica direktora udruženja italijanskih privrednika Confindustria Serbia Silvija Herceg istakla je da je već dve godine primetan trend povratka italijanskih kompanija u Srbiju.

“Usred krize koja se desila 2020. i 2021. godine dogodio se veliki povratak italijanskih kompanija u Srbiju. To nije fenomen koji je bio stalan pre pandemije, on se znatno ubrzao u nekim sektorima kao što su transport, logistika, špedicija i auto-industrija. Sada vidimo da se veći broj kompanija vraća u metaloprerađivačku industriju. Ipak, ono što je najveći problem srpske privrede jeste nedostatak kadrova i radne snage“, rekla je Herceg,

Ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Lazar Ivanović istakao je da su dve ključne reči za sve ekonomiste u poslednje dve godine – „lanci snabdevanja“, koji su glavni uzrok inflacije u svetu, i da se svet još uvek nije oporavio od Covid-19 krize kada je počeo rat u Ukrajini.

“Znamo da su Rusija i Ukrajina vodeći izvoznici poljoprivrednih proizvoda. Rusija je ključni izvoznik energenata, samo Evropska unija 40 odsto gasa uvozi iz Rusije. Međutim, nisu tu samo hrana i energenti. Možda je manje poznata činjenica, ali 50 odsto svetske proizvodnje neona, koji je jedan od ključnih sastojaka u proizvodnji čipova je upravo u Ukrajini, tako da je već sada evidentna kriza koja se vezuje za čipove i sve što se proizvodi od čipova, uključujući automobile, kompjutere, mobilne telefone”, rekao je Ivanović.

  • IVAN

    15.4.2022 #1 Author

    Sigurno da hoce

    Odgovori

  • GOCA BG

    15.4.2022 #2 Author

    Kod nas se uveliko oseca kriza zbog cele situacije,a bice jos gore…

    Odgovori

  • DANIJELA

    15.4.2022 #3 Author

    Pa naravno da se osecaju i da ce se tek osecati.

    Odgovori

  • GAGA

    16.4.2022 #4 Author

    Pa nismo mi izolovano ostrvo

    Odgovori

  • Ika

    16.4.2022 #5 Author

    Sve utice na nas

    Odgovori

  • TINA

    16.4.2022 #6 Author

    Neminovno je da ce kriza nastupiti I kod nas

    Odgovori

  • MARA

    16.4.2022 #7 Author

    Kod nas je kriza prisutna godinama u nazad..

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    16.4.2022 #8 Author

    oslabila je već u velikoj meri a tek će kompanije koje su vezane za zemlje u sukobu imati pad

    Odgovori

  • BRANA19

    16.4.2022 #9 Author

    Logicno da hoce , sigurno…

    Odgovori

  • kaćica

    16.4.2022 #10 Author

    Nadamo se da nece.

    Odgovori

  • STRAHINJA

    17.4.2022 #11 Author

    Jasno kao dan. Pa nece zaobici uredjene stabilne,a kamoli nas

    Odgovori

  • Milovan94

    17.4.2022 #12 Author

    Šteta će biti po našu privredu ogromna.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...