Kako promena euribora utiče na kamate u Crnoj Gori?

Vrednost euribora, referentne kamatne stope na međubankarskom tržištu dostigla je 1,67 odsto za šest meseci, što će uticati na povećanje rate kredita sa varijabilnom kamatnom stopom oko 15 odsto. Na početku godine vrednost kamatne stope koja se dodatno računa na kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, bila je negativna, a u Crnoj Gori se računala kao nula.

Rast euribora utiče na povećanje rata za kredite sa varijabilnom kamatom, pa će ona sada umesto 250 evra iznositi 290 evra, a ukoliko je iznosila 300 evra, biće 345 evra.

Iz Centralne banke Crne Gore (CBCG) su Vijestima kazali da su, uočavajući taj problem i mogućnost daljeg rasta euribora, obavezali komercijalne banke da do kraja septembra izrade programe zaštite klijenata koji imaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom. Ti programi bi trebalo da omoguće klijentima prelazak na kredite sa fiksnom kamatnom stopom ili neki kombinovani model, piše agencija Mina, pozivajući se na Vijesti.

Do sada je klijentima bilo povoljnije da uzmu varijabilnu kamatnu stopu, koja je, na primer, za stambeni kredit na početku iznosila četiri odsto, plus euribor koji je bio nula, dok je kod kredita sa fiksnom kamatom ona bila oko pet i po odsto.

Ovi klijenti su imali nešto niži iznos rata kredita, ali se situacija sada promenila sa rastom euribora.

Iz CBCG su naveli da je zakonom utvrđena obaveza banaka da pre zaključivanja ugovora potrošačima u pisanoj formi pruže informacije o glavnim karakteristikama kreditnog proizvoda, ukupnim troškovima kredita, kao i ostalim važnim pravnim aspektima značajnim za potrošača.

Na sastanku predstavnika CBCG i poslovnih banaka, koji je održan 6. septembra, saopšteno je da će u cilju daljeg snaženja poverenja i unapređenja odnosa između banaka i njihovih klijenata, a zbog zabeleženog trenda rasta euribora, banke u najkraćem roku pripremiti programe zaštite klijenata koji imaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, a koji će potencijalno uključivati i opciju prelaska na kredite sa fiksnom kamatnom stopom.

”Kroz te programe, korisnici kredita biće na jasan i nedvosmislen način upozoreni na sve rizike koji proizlaze iz promenjivosti kamatnih stopa. Pre zaključivanja ugovora o kreditu sa varijabilnom kamatnom stopom, banke će upoznati klijente sa posledicama eventualnog daljeg rasta euribora, pa će oni biti u prilici da procene da li je predloženi ugovor o kreditu prilagođen njihovim potrebama i finansijskom stanju”, navedeno je tada iz CBCG.

Iz CBCG nisu mogli da preciziraju kako će rasti rate kredita zbog euribora, navodeći da to zavisi od više parametara.

”Rate kredita sa varijabilnom kamatom rastu u zavisnosti od ugovorene stope za određenu vrstu, namenu i ročnost kredita. Rata se uvećava dva puta godišnje u zavisnosti od visine euribora na obračunski period i važi do sledećeg polugodišnjeg obračuna varijabilnih stopa na odobrene kredite“, objasnili su iz CBCG.

Prema podacima kreditnog registra CBCG, ukupno odobreni krediti sa varijabilnom stopom na kraju jula iznosili su 846,1 milion evra i činili 28 odsto ukupnih pozajmica. To znači da je odobren svaki četvrti kredit sa varijabilnom kamatnom stopom i da će im iznos rata rasti zajedno sa euriborom.

Najznačajniji deo kredita po varijabilnim stopama odobren je nefinansijskom sektoru, oko 40 odsto.

„Nefinansijski sektor uzima kredite po varijabilnim stopama dominantno za refinansiranje obaveza 37 odsto, za likvidnost 18 odsto i nabavku osnovnih sredstava 15 odsto. Pored toga, sektor stanovništva je sa 34 odsto drugi po značaju korisnika kredita odobrenih sa varijabilnom kamatnom stopom, pri čemu su to najvećim delom stambeni krediti 62 odsto, gotovinski 13 odsto i za refinansiranje obaveza 11 odsto“, naveli su iz CBCG.

Nakon sektora stanovništva, sledi sektor opštine i Vlada Crne Gore sa 24 odsto, gde se krediti sa varijabilnim stopama dominantno odobravaju za likvidnost, odnosno obrtna sredstva 56 odsto.