Statistički podaci pokazuju znake blagog oporavka, ali šteta je načinjena prošle godine

Pandemija napumpala javne dugove Hrvatske, Slovenije i Crne Gore, Srbija se za sada odbranila

RegionSrbijaVesti

6.10.2021 08:01 Autor: Marko Miladinović 4

Pandemija napumpala javne dugove Hrvatske, Slovenije i Crne Gore, Srbija se za sada odbranila Pandemija napumpala javne dugove Hrvatske, Slovenije i Crne Gore, Srbija se za sada odbranila
Tokom 2020. godine širom planete zabeleženo je povećanje javnih dugova država u nominalnim iznosima i prema učešću u nacionalnim bruto društvenim proizvodima (BDP), što... Pandemija napumpala javne dugove Hrvatske, Slovenije i Crne Gore, Srbija se za sada odbranila

Tokom 2020. godine širom planete zabeleženo je povećanje javnih dugova država u nominalnim iznosima i prema učešću u nacionalnim bruto društvenim proizvodima (BDP), što je i bilo očekivano, s obzirom na dugotrajne periode zatvaranja i obustavljanja privrednih aktivnosti. Međutim, pojedine zemlje su zabeležile snažniji rast javnog duga, i za to treba tražiti razlog u nekoliko podudarajućih faktora.

To se jasno vidi i iz primera zemalja koje su činile nekadašnju Jugoslaviju. Tako je udeo javnog duga u BDP-u Crne Gore za 12 meseci 2020. godine porastao za 28,61 procenat, u Hrvatskoj je rast iznosio 16,3 odsto, a u Sloveniji 14,2 odsto.

U prvih šest meseci ove godine, prema nekonsolidovanim podacima ministarstava finansija i centralnih banaka, taj skok je očigledno zaustavljen (za Crnu Goru još uvek nisu objavljene informacije), što je uglavnom posledica pravog buđenja privrednih aktivnosti, a ne onih koje su održavane državnom pomoći. 

Naša zemlja se po tom kriterijumu dobro pokazala, jer zvanična statistika govori da je prošlogodišnji rast duga prema BDP-u brzo amortizovan, pa je sa 57,4 odsto iz decembra 2020. godine on spušten na 55 odsto u junu ove godine, što je i dalje ispod zamišljene granice Mastrihtskog sporazuma od 60 odsto. Isto se definitivno ne bi moglo kazati za Crnu Goru, koja je po poslednjem preseku bila na 105,15 odsto BDP-a, dok je Hrvatska na 87,4 odsto, a Slovenija na 80,6 odsto. 

Treba imati na umu da je nominalni iznos srpskog javnog duga nastavio da raste i u tekućoj godini, te je sa 26,6 milijardi evra dosegao 28,26 milijardi evra, no uporedo sa tim dešava se i jači ekonomski skok, za koji se procenjuje da će biti između šest i sedam procenata BDP-a.

Kada se govori o uticaju različitih činilaca, direktor Republičkog zavoda za statistiku i član Saveta guvernera Narodne banke Srbije Miladin Kovačević kaže da su postignuti rezultati oblikovani u odnosu na to koliko je sredstava upumpavano u ekonomiju, koji su to dominantni industrijski sektori u zemlji, kao i u kom se ciklusu rasta ona trenutno nalazi.

„S jedne strane, radi se o zaduživanju, odnosno o potrebi da se pokrije deficit javnih finansija. Te velike pakete stimulansa imali smo i mi, i oni su se odnosili na stanovništvo, na fiskalna rasterećenja, kao i na posebne grane privrede. Neke druge zemlje, poput Hrvatske, strukturno su više zavisile od sektora usluga, i to pre svega od turizma, pa su zabeležile veći pad i srazmerno tome obimnije pakete za očuvanje standarda i likvidnost svoje privrede“, objašnjava Kovačević u razgovoru za Biznis.rs.

Prema njegovim rečima, stopa rasta BDP-a je i pre pandemije bila dosta drugačija u našoj zemlji u odnosu na većinu zemalja iz okruženja. „Srbija je u ciklusu rasta još od 2015. godine, tako da je prošla godina završena sa manjim padom BDP-a u odnosu na okolne zemlje (-0,9 odsto)“, napominje direktor RZS.

Bosanski javni dug od 36 procenata BDP-a Kovačević tumači drugačijom strukturom priliva i samom državnom organizacijom, koja je praktično podeljena na dve administrativne celine.

„Manja su zaduživanja i u Federaciji BiH i u Republici Srpskoj, a obe celine u dobroj meri još uvek zavise od stranih donacija, što se vidi u zajedničkom statističkom prikazu“, kaže Kovačević.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...