Nemačka će produžiti pravilo za dolazak radnika sa Zapadnog Balkana

Nemačka vlada priprema reformu useljeničkog zakona i želi da ubrza dolazak kvalifikovane radne snage. Pravilo o Zapadnom Balkanu već više od sedam godina uspešno reguliše useljavanje iz tog dela Evrope.

Pravilo o useljavanju za šest zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija) uvedeno je početkom 2016. godine, između ostalog i zbog toga da se spreči praksa po kojoj žitelji tih zemalja pokušavaju da preko sistema za azil dođu do radne dozvole u Nemačkoj.

Ono se pokazalo kao pun pogodak: zainteresovanima je potrebna garancija poslodavca u Nemačkoj, a preduslov je i da u poslednja 24 meseca od podnošenja zahteva za dobijanje radne vize nisu u Nemačkoj primali socijalne povlastice kao podnosioci zahteva za azilom, piše N1.

Do sada je bilo predviđeno da se na osnovu tog pravila 25.000 radnika godišnje useli u Nemačku. Sada bi, prema željama delova nemačke vlade, ta brojka trebalo da se poveća na 50.000. Pravilo se do sada ograničavalo na godinu dana, tako da ono ističe krajem ove godine.

U Bundestagu će se po prvi put raspravljati o predlogu novog zakona o useljavanju koji bi bolje regulisao priliv radne snage. Pravilo o Zapadnom Balkanu nije deo novog useljeničkog zakona, već je deo odredbe o kojoj se paralelno raspravlja u redovima socijaldemokratsko-zeleno-liberalne vlade.

Ministarstvo rada bi 27. aprila trebalo da donese odredbu po kojoj se pravilo o Zapadnom Balkanu produžava za godinu dana, a kontingent sa sadašnjih 25.000 povećava na 50.000 godišnje.

Međutim, sada se unutar vlade pojavio otpor tom pravilu koje bi se sprovodilo mimo novog zakona.

„Naš cilj bi trebalo da bude da Nemačku do te mere učinimo atraktivnom za useljenike, da pravila poput ovog o Zapadnom Balkanu postanu suvišna“, kaže za agenciju DPA političarka stranke Zeleni zadužena za unutrašnju politiku Misbah Kan (Misbah Khan).

Njen otpor je međutim pre svega uperen protiv ideje nekih delova vlade da se po uzoru na pravilo za Zapadni Balkana uvedu i slične odredbe koje bi se primenjivale na neke druge zemlje van Evropske unije. Tu se pre svega spominju Gruzija, Moldavija i Tunis.

Za proširenje odredbe i na druge zemlje posebno se zalaže vladajuća Liberalno-demokratska stranka (FDP).

„Regulativa za Zapadni Balkan uvedena 2016. potvrdila se u praksi i ona omogućava osetno ublažavanje postojećeg nedostatka kvalifikovanih radnika u Nemačkoj obučenim i motivisanim stručnjacima sa Zapadnog Balkana“, navode iz stranke.

Poslanik vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Josip Juratović, pratio je proces donošenja pravila o Zapadnom Balkanu od samog početka i ukazuje da je to pravilo doprinelo rešavanju problema s nekontrolisanom migracijom podnosilaca zahteva za azilom koji je prethodio donošenju te odluke.

„Ovo pravilo uklonilo je birokratske prepreke i rešilo problem podnosilaca zahteva za azilom zbog kojeg je tada pretilo uvođenje viza građanima Srbije“, rekao je Juratović. On je zaključio da se pravilo o Zapadnom Balkanu ne kosi s planiranim novim zakonom o useljavanju i da je njegovo produžavanje „dobra odluka“.