Skoro niko u Srbiji ne plaća porez na izdavanje nekretnina

Porez na izdavanje nekretnina nije teško izbeći, sudeći prema poslednjim podacima Poreske uprave da je u periodu januar-april 2021. godine 1.717 fizičkih lica izdavalo nepokretnosti, iako se procenjuje da je njihov realan broj viši od 500.000.

Koliko ljudi u Srbiji izdaje nekretnine teško je reći kada zvaničnih podataka nema. Iz iskustva i na osnovu mnogobrojnih oglasa koje svakodnevno viđamo, stiče se utisak da taj broj nije zanemarljiv. Štaviše, prema nekim procenama svakodnevno se izdaje više od 500.000 nekretnina.

Samo na sajtu Halooglasi, u ovom trenutku u Beogradu je oglašeno više od 8.500 hiljada stanova i kuća čije se cene izdavanja kreću u rasponu od 150 evra na Voždovcu do 2.800 evra u elitnom naselju Beograd na vodi. Računajući veće gradove i opštine po Srbiji, ali i stanove koji se izdaju na dan, istina ne može biti daleko od brojke koja se nagađa.

Iz Poreske uprave su za Biznis.rs objasnili da Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji predviđa prekršajne kazne, ako se ne podnesu ispravne poreske prijave, prikriju važna dokumenta ili se vlasnik ne odazove na poziv da dostavi informacije neophodne za utvrđivanje poreskih obaveza.

Propisane kazne nisu male i mogu dobaciti do 150.000 dinara za zakupodavce, uz mogućnost zatvora za velike poreske prevare. Stanari takođe mogu biti sankcionisani novčanim kaznama koje idu do 50.000 dinara.

„Nadležne organizacione jedinice Poreske uprave Republike Srbije, po zahtevima drugih državnih organa i organizacija, po predstavkama i prijavama građana protiv vlasnika koji izdaju nepokretnosti ili putem ‘Poreskog alarma’, pristupaju utvrđivanju vlasnika nepokretnosti, radi učestvovanja u postupku poreske kontrole. Ukoliko se u toku kontrole utvrde nepravilnosti ili propusti u izvršavanju obaveza koje su zakonski regulisane, poreskom obvezniku se nalaže da ih otkloni“, saopštila je Poreska uprava za naš portal.

Sama kaznena politika nije bila dovoljno efikasna, pa su građani pozvani i da preko online platforme „Poreski alarm“ prijave komšije koji nelegalno prihoduju od zakupa. Koliko je to zaživelo, dovoljno govori podatak da je od dana uvođenja avgusta 2015. godine do danas pristiglo tek 2.015 prijava koje se odnose na izdavanje nepokretnosti.

Uprkos svemu, zvanični podaci Poreske uprave pokazuju da je utaja ovog tipa poreza u Srbiji – kao dobar dan. Ako uzmemo za tačnu procenu da se ukupno izdaje pola miliona nekretnina, porez u prva četiri meseca 2021. godine plaćalo je tek 0,3 odsto zakupodavaca.

Kako nezvanično saznajemo, zaposleni u ovoj instituciji, koja ima sektor za kontrolu nadležan za sprovođenje aktuelne politike oporezivanja, sami su svesni da su propisi na papiru jedno, dok su njihove mogućnosti da ih sprovedu na terenu veoma ograničene.

Porez nije zaživeo jer je previsok

Svi zakupodavci su po Zakonu o porezu na dohodak građana u obavezi da od ostvarenog prihoda deo odvoje za državu na ime poreza, izjavio je za Biznis.rs operativni direktor Cityexpert agencije za nekretnine Miloš Mitić. Jedini izuzetak su pravna lica, dodao je, kada se porez prebacuje na firmu koja je zakupac.

„Potpisivanjem ugovora o zakupu koji nije overen kod notara, ne pojačava se dejstvo da vlasnik u tom trenutku mora da plaća porez. On je u obavezi da i bez tog ugovora porez pokrije. U Srbiji je to još uvek tabu tema. Većina zakupodavaca ne isplaćuje porez u pravom iznosu ili ga uopšte ne plaća“, objasnio je Mitić.

Prema njegovim rečima, dobar razlog za ovakvo stanje stvari sigurno je visoko postavljen porez. Na godišnji iznos zakupnine država se ugrađuje 20 odsto. Nekada stanodavci ovu obavezu prebacuju na zakupce podizanjem kirije za iznos poreza, ali retko ko pristane da pod tim uslovima iznajmi nekretninu.

„Vlasniku stana se ne isplati da prijavi porez, jer mu po njegovoj računici to smanjuje prihod. Recimo, ako stan košta 500 evra mesečno i on plati porez, ostaje mu 400 evra. U svojoj glavi računa da je prihodovao za 100 evra manje. U ovakvom obliku porez nije dovoljno primenljiv i još nije zaživeo“, rekao je Mitić.