Najviše novca odobreno ugovorom iz 2009. godine

Srbija i MMF pred novim aranžmanom

BankeNovacSrbijaVesti

22.9.2022 08:59 Autor: Redakcija Biznis.rs 1

Srbija i MMF pred novim aranžmanom Srbija i MMF pred novim aranžmanom
Domaće vlasti već su se obratile Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) sa željom da se sklopi stendbaj aranžman, koji je po svojoj suštini više obavezujuć... Srbija i MMF pred novim aranžmanom

Domaće vlasti već su se obratile Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) sa željom da se sklopi stendbaj aranžman, koji je po svojoj suštini više obavezujuć od onog aktuelnog koji je nefinansijski i savetodavnog karaktera.

Kako je izjavio ministar finansija Siniša Mali, pregovori bi trebalo da počnu tokom posete delegacije MMF u oktobru. Tema će nesumnjivo biti zajam pod povoljnim uslovima, jer cene duga na tržištu rastu. Iz iskustva ranijih ugovora, naša strana, kako bi se dobilo zeleno svetlo, mora na nešto da se obaveže. A to je najčešće držanje minusa u javnim finansijama pod kontrolom, kao i javnog duga, piše Politika.

U novijoj istoriji, od 2000. godine, bilo je ukupno osam aranžmana sa MMF-om. A kako ističu iz Narodne banke Srbije (NBS) Srbija nema dug po osnovu zaključenih ugovora. Većina njih sprovedena je do kraja, izuzev onog koji je sklopljen septembra 2011. godine, ali je „pao“ već na prvom razmatranju zbog velikog trošenja države uoči izbora 2012. godine. Sporne su bile i državne garancije javnim preduzećima i prekomerno zaduživanje.

Iz NBS navode da, u pogledu uspešnosti saradnje i korišćenja sredstava, period od 2000. godine do danas može precizno da se podeli na dva potperioda, gde je tačka zaokreta 2012. godina. Od tada Srbija, u okviru aranžmana koje je zaključivala sa MMF-om, nije koristila finansijska sredstva.

Prvi ugovor koji je u periodu od 2012. godine bio zaključen je stendbaj aranžman iz predostrožnosti iz februara 2015. godine, na period od tri godine, tokom kojeg Srbija tražila ni koristila sredstva. Usledila su dva instrumenta za koordinaciju politika, takozvani PCI.

U momentu kada je Srbiji prvi put odobren PCI (jul 2018. godine) to je bio novi mehanizam podrške MMF-a zemljama članicama, savetodavnog karaktera i koji ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava, a namenjen je državama posvećenim reformama.

„Iako od 2015. godine nije bilo aranžmana sa MMF-om u okviru kojeg su korišćena finansijska sredstva, u aprilu 2016. godine otplatom poslednje rate glavnice duga u iznosu od 7,25 miliona evra, Srbija je u potpunosti izmirila obaveze po osnovu stendbaj aranžmana koji je MMF odobrio našoj zemlji 19. januara 2009. godine, a koji je završen 15. aprila 2011. godine.

Foto: Pixabay.com

Tim ugovorom bile su odobrene 2,94 milijarde evra, od čega su za jačanje deviznih rezervi zemlje iskorišćena sredstva od 1,53 milijarde evra“, objašnjavaju iz NBS za Politiku.

Podsećanja radi, prvo razmatranje stendbaj aranžmana iz 2011. godine nije uspešno završeno, i aranžman je prekinut zbog ocene MMF da tadašnje vlasti nisu sprovodile dobru ekonomsku politiku.

„Sve zajedno ukazuje da smo nasledili obaveze po ranijem aranžmanu, i samo za troškove platili 100 miliona evra, a nasledili smo i neravnoteže u svim oblastima. Sprovođenje svih oblika aranžmana sa MMF-om u periodu od 2015. godine ocenjeno je kao odlično, a ostvareno je bez korišćenja sredstava”, naglasili su iz NBS.

Stav NBS u pogledu novog aranžmana

U vanrednim globalnim okolnostima u kojima se vodi ekonomska politika, kada su se na globalnom nivou istovremeno spojile tri krize – nezavršena pandemija, energetska kriza i geopolitičke tenzije, čitav svet pogođen je snažnim rastom cena energenata i njihovim direktnim i indirektnim efektima.

Kako ističu iz NBS, u takvim okolnostima od nas se s pravom očekuju odgovornost, snaga i mudrost da odgovorimo na sve izazove, što podrazumeva i proaktivno delovanje. Jedan smer takvog delovanja je, kako navode, i razmatranje najpovoljnijih uslova finansiranja ukupnih potreba, imajući u vidu da su se uslovi na međunarodnom finansijskom tržištu, prvo sa jačanjem globalnih inflatornih pritisaka od sredine prošle godine, a zatim i sa eskalacijom sukoba u Ukrajini, bitno zaoštrili.

„Danas, kada su uslovi na finansijskim tržištima za sve države bitno drugačiji u odnosu na one iz prve polovine prošle godine, naš zadatak je da razmatramo sve opcije za finansiranje, posebno imajući u vidu enormni rast cena energenata, i potrebu da se obezbedi energetska stabilnost zemlje. Raznovrsnost o kojoj smo često govorili pokazala se u prethodnom periodu kao veoma dobra strategija. Naše devizne rezerve su na rekordnim nivoima, zahvaljujući upravo i proaktivnom delovanju“, ocenili su iz NBS.

Iz NBS smatraju i da je u ovom momentu odgovorno ponašanje razmatranje svih opcija, ne samo za ovu godinu, već i na srednji rok.

„Ova kriza potvrđuje koliko je bilo važno sve što je u Srbiji urađeno u prethodnih deset godina, jer da nije bilo dobre makroekonomske osnove, Srbija ni krizu izazvanu pandemijom, ni aktuelne uslove ne bi mogla da prebrodi uz rast BDP-a i očuvano tržište rada, stabilan finansijski sistem i visoke devizne rezerve, i očuvano potrošačko i investiciono poverenje”, zaključuju iz Narodne banke Srbije.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...