Cementara Kosjerić duže od decenije bez dozvole koju konkurencija sve vreme koristi

Cementna industrija u Srbiji počiva na tri cementare koje su u vlasništvu širih svetskih grupacija koje u svom poslovanju u procesu dekarbonizacije primenjuju strategije za smanjenje učešća fosilnih goriva kao energije za proizvodnju cementa upotrebom alternativnih goriva iz otpada.

Cementare u Beočinu i Popovcu, koje su u vlasništvu Holcima, odnosno kompanije Maravacem, koriste alternativna goriva u svojoj proizvodnji duže od desetak godina dok cementara u Kosjeriću, koja posluje u sastavu grčke Titan grupe, i dalje nije dobila odobrenje za takvu vrstu delimične zamene pogonske energije.

Titan grupa je od kupovine cementare u Kosjeriću 2002. godine u zaštitu životne sredine uložila oko 30 miliona evra.

Trenutno je u postupku dobijanja dozvole za upotrebu alternativnog goriva proizvedenog iz komunalnog otpada, koje je standard u poslovanju, a koje će pomoći u smanjenju upotrebe fosilnih goriva, emisije CO₂ i otpada na deponijama, kao i pojeftinjenju proizvodnje, izjavio je generalni direktor cementare u Kosjeriću Miroslav Gligorijević.

Prema njegovim rečima, pokušaji dobijanja dozvole za korišćenje alternativnog goriva, koju odavno imaju konkurentske cementare u Srbiji jer to nije nova tehnologija, traje više od deceniju, pre svega zbog neodobravanja lokalne samouprave.

„Mi smo trenutno u fazi pribavljanja sagalasnosti na Studiju procene uticaja na životnu sredinu za korišćenje goriva proizvedenog iz komunalnog otpada. Prethodna faza u postupku je bio javni uvid koji je završen krajem aprila“, kazao je Gligorijević novinarima prilikom obilaska cementare koja ove godine obeležava pola veka postojanja.

Direktor je izrazio nadu da će Ministarstvo zaštite životne sredine ubrzo nastaviti postupak prelaskom na sledeći korak. a to je prikupljnje primedbi koje su proistekle iz procesa javnog uvida i da će dati mogućnost da uprava cementare odgovori na njih i nastavi sa postupkom za dobijanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

Podsetio je da cementara u Kosjeriću od 2013. pokušava da obezbedi dozvolu za alternativno gorivo koje je, kako je istakao, osnovni alat u cementnoj industriji za smanjenje emisije CO₂.

„Dobili smo saglanost na tadašnju Studiju uticaja na životnu sredinu za korišćenje alternativnih goriva. Ta saglasnost je posle pet-šest godina analize, pritužbi, dorada potpisana u jeku kampanje za lokalne izbore u Kosjeriću i tako postala vruća politička tema. Rezultat je bilo storniranje saglasnosti“, kazao je Gligorijević.

Kako ističe, skoro 15 godina traju nerazumevanje i smetnje u smislu primedbi na bilo koji korak u vezi sa dozvolama, često kroz nezvanične prigovore, bez provere činjenica i situacije na terenu.

Dodao je da je tako 2017. cementara dobila građevinsku dozvolu za postrojenje za doziranje alternativnog goriva iz komunalnog otpada da bi nakon toga Opština Kosjerić pokrenula upravni spor da bi ceo postupak trajao do kraja 2023. godine.

„Kad se spor pokrene nemamao pravnu sigurnost da krenemo u realizaciju projekta i čekamo. Na početku 2024. Ministarstvo zaštite životne sredine je na osnovu svih presuda napravilo neku sitnu izmenu na osnovu koje se donese odluka, ali opština ponovo pokrene upravni spor i tako se vrtimo u začaranom krugu“, naveo je Gligorijević.

Dodao je da je pre nekoliko godina za predstavnike lokalne zajednice organizovana i posetu cementari u Solunu, koja posluje u sastavu Titan grupe, kako bi se uverili da se alternativna goriva mogu koristiti bez uticaja na okruženje. Cementara je kreirala i sajt alternativnagoriva.rs na kome se detaljno opisuju planovi i odgovara na najčešća pitanja i dileme u vezi sa projektom.

Gligorijević je kazao da bez obzira na ulaganje trećine ukupnih investicija u oblasti zaštite životne sredine, kao i transparentnog poslovanju, cementara do sada nije uspela da uveri lokalnu vast u neophodnost upotrebe alternativnog goriva, čiji izostanak preti održivosti poslovanja.

Korišćenje alternativnog goriva za poslovanje značilo bi manje izdatke, jer se trenutno upotrebljava petrol-koks, koji je najveći direktni trošak cementare. Troškovi su dodatno porasli kada su zbog sankcija SAD prema Naftnoj industriji Srbije morali da promene dobavljača i gorivo nabavljaju iz inostranstva.

„Cementara u Kosjeriću neće postati spalionica otpada, jer će se alternativno gorivo koristiti isključivo za proizvodnju cementa“, kazao je Gligorijević i objasnio da se u pećima neće spaljivati neprerađeni otpad, već gorivo pripremljeno iz prethodno obrađenog otpada koji je pogodan i bezbedan za kontrolisano sagorevanje, sa niskim emisijama.

Plan je se alternativno gorivo priprema u blizini regionalnih deponija, što znači da neće biti dovoženja i prerade otpada u Kosjeriću.

„Neće biti novih deponija. Organizovaćemo proizvodnju u blizini neke regionalne deponije gde ima materijala koji imaju visoku toplotnu vrednost, a ne mogu da se iskoriste za reciklažu. Bila je idealna deponija Duboko, ali sada se razmišlja o budućoj deponiji u Kaleniću“, kazao je Gligorijević.

Prema njegovim rečima, da je cementara u Kosjeriću u nekom razumnom roku dobila dozvolu za korišćenje alternativnog goriva, do sada bi sa deponije Duboko bilo zbrinuto bar pola miliona tona otpada.

„Kad dobijemo dozvolu trebaće dve do tri godine da krene upotreba alternativnog goriva. Tek treba da se napravi postrojenje za doziranje pripremljenog alternativnog goriva, da se obezbede izvori snabdevanja. Verovatno ćemo tražiti partnerstvo sa nekom od regionalnih deponija odakle bi preuzimali materijal, pre sortiranja, pripreme i deponovanja“, kazao je direktor cementare u Kosjeriću.

Prema projekcijama, za rad cementare bi se oko 30 odsto toplotne energije dobijalo iz alternativnog goriva.

„Mi možemo da potrošimo, u okviru projekta koji razmatramo, oko 30.000 tona alternativnog goriva iz otpada godišnje. To može da pomogne nekoj deponiji u okolini da se reši dela smeća“, rekao je Gligorijević.

Dodao je da Titanova cementara u Solunu, u gusto naseljenom području, na nekoliko kilometara od centra grada i obale, blizu zaleđa grada koje ima razvijenu poljoprivredu, u proizvodnji već koristi oko 40 odsto alternativnog goriva koje se sprema na obližnjim deponijama, bez posledica po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Gligorijević je objasnio da su ocene koje dolaze iz javnog mnjenja i lokalne samouprave da je cementara veliki zagađivač neosnovane jer su merenja Agencije za zaštitu životne sredine pokazala da cementara nije uzrok povećanog zagađenja vazduha tokom zime, već da je razlog verovatno grejna sezona tokom koje se koriste drvo, ugalj i druge vrste goriva.

„Svake godine cementara tokom zime potpuno staje na četiri do šest nedelja i po pitanju kvaliteta vazduha u Kosjeriću se ništa ne promeni. Takav je uticaj cementare na zagađenje“, kazao je Gligorijević.

Cementara u Kosjeriću trenutno ima nešto više od 200 zaposlenih, a godišnja proizvodnja je od 630.000 do 700.000 tona cementa.

Promet sa dobavljačima iz Kosjerića je 14 miliona evra godišnje, a donacije lokalnoj samoupravi između 300.000 i 500.000 evra za podršku projektima u obrazovanju, zdravstvu, sportu i kulturi.

Cementara u Kosjeriću deo je Titan Grupe koja proizvodi cement u 10 zemalja a posluje u 25 država i zapošljava više od 6.000 radnika koji godišnje proizvode oko 27 miliona tona cementa i srodnih građavinskih materijala.

Titan Grupa u svoje dve cementare u Grčkoj već koristi alternativna goriva. Postrojenje u Solunu u procentu od 30 do 40 odsto, dok je atinska cementara dostigla nivo od 70 odsto.

Ova grupacija u proseku iz alternativnih goriva koristi malo manje od četvrtine energije za proizvodnju cementa a plan je da se taj iznos do 2030. godine utrostruči.

Na pitanje kako se u ove projekcije vlasnika uklapa jedna relativno mala cementara u Kosjeriću i koliko će još imati strpljenja da čekaju dozvolu posle skoro deceniju i po nastojanja, direktor Miroslav Gligorijević je kazao da je poslovanje u trenutnim uslovima maksimalne potrošnje cementa u Srbiji od oko tri miliona tona sigurno.

Srbija je koprocesuiranje integrisala i u svoje propise pa je ova oblast regulisana i nacionalnim strategijama, naročito Strategijom razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. godine i Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom do 2030. sa vizijom do 2050. godine, u kome je korišćenje alternativnih goriva eksplicitno navedeno kao deo dekarbonizacije i cirkularne ekonomije.

Dodatno, ovom temom bave se i Strategija zaštite životne sredine – Zelena agenda za RS za period od 2024-2033. godine, Program upravljanja otpadom u RS za period 2022-2031. godine, kao i Strategija upravljanja otpadom.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Cementare izbacuju fosilna goriva do 2050. u Evropi – kakvo im je prolazno vreme?