Narodna banka Srbije objavljuje podatke o strukturi potraživanja

Domaća privreda bankama duguje 1.659 milijardi dinara – za šta se najviše zadužila?

BankePoslovanjeSrbija

28.5.2024 10:44 Autor: Milica Rilak 3

Domaća privreda bankama duguje 1.659 milijardi dinara – za šta se najviše zadužila? Domaća privreda bankama duguje 1.659 milijardi dinara – za šta se najviše zadužila?
Prema podacima Narodne banke Srbije, zaključno sa aprilom domaća privreda je bankama dugovala 1.659 milijardi dinara na ime dinarskih i deviznih kredita – što... Domaća privreda bankama duguje 1.659 milijardi dinara – za šta se najviše zadužila?

Prema podacima Narodne banke Srbije, zaključno sa aprilom domaća privreda je bankama dugovala 1.659 milijardi dinara na ime dinarskih i deviznih kredita – što je gotovo jednako sumi iz avgusta prošle godine, a manje nego u decembru 2023, kada su ukupne pozajmice privredi vredele 1.688 milijardi dinara.

Štaviše, u februaru ove godine privreda je najmanje dugovala bankama u poslednjih godinu dana – 1.636 milijardi dinara, ali je onda preokrenut trend u zaduživanju i kreditna aktivnost je počela da raste.

Raspoloživi podaci kažu da, kada je reč o dinarskim kreditima, privreda najviše duguje po osnovu kredita za likvidnost i obrtna sredstva, dok je kod deviznih kredita najveći dug napravljen u svrhu investiranja.

Struktura potraživanja po namenama otkriva da je privreda dugovala ukupno 168 milijardi dinara po tom osnovu – poređenja radi, to je za nešto više od tri milijarde dinara manje nego u martu, ali i dalje za oko četiri milijarde dinara više nego na kraju 2023. godine.

U aprilu je, takođe, privreda dugovala nešto više od 45 milijardi dinara na ime investicionih kredita u domaćoj valuti. Ukupna „dinarska“ potraživanja poslovnih banaka od naše privrede po osnovu kredita su na kraju prošlog meseca iznosila 244,53 milijarde dinara.

Izvor: NBS

Sa druge strane, ukupno najveći dug privreda beleži na drugom mestu – kod deviznih i devizno indeksiranih investicionih kredita. Po tom osnovu, na kraju aprila privreda je dugovala 608,3 milijarde dinara domaćim bankama, što je više i od „deviznih“ kredita za likvidnost i obrtna sredstva, koji su u tom trenutku vredeli 571,6 milijardi dinara.

Ukupna vrednost „deviznih“ kredita privredi na kraju aprila bila je 1.337 milijardi dinara.

Interesantno je da je učešće kredita za izvoz u strukturi potraživanja banaka prema privredi potpuno simbolično: na kraju aprila vrednost izvoznih kredita u dinarima bila je – nula, dok su „devizni“ izvozni krediti vredeli samo osam miliona dinara.

Potpuno drugačija slika je kod kredita za finansiranje uvoza – dok dinarskih uvoznih kredita nema, pozajmice za uvoz u deviznom znaku na kraju aprila vredele su čak 68,8 milijardi dinara.

Narodna banka Srbije daje i podatke o strukturi potraživanja banaka od preduzetnika – a za razliku od „proseka“ cele privrede preduzetnici daleko više duguju po osnovu kredita za likvidnost i obrtna sredstva.

Dinari
Foto: Shutterstock

Na kraju aprila, preduzetnici su dugovali 33 milijarde dinara za dinarske kredite za likvidnost i obrtna sredstva, što je najviše od decembra 2022. godine. Njihove dinarske pozajmice za investicije trenutno se kreću oko 4,4 milijarde dinara.

Kada je reč o deviznim kreditima za preduzetnike, ponovo oni za likvidnost „prestižu“ investicione, ali je interesantno da je njihov iznos gotovo upola niži nego kod dinarskih. Tačnije, preduzetnici su bankama na kraju aprila dugovali 15,9 milijardi dinara na ime kredita za likvidnost u deviznom znaku, dok je vrednost takvih pozajmica za investicije iznosila 12 milijardi dinara.

Podsetimo da je Biznis.rs već pisao o tome da banke očekuju rast tražnje privrede za kreditima u drugom tromesečju, i to pre svih za dinarskim i dugoročnim devizno indeksiranim zajmovima, a zbog potrebe za finansiranjem kapitalnih investicija i obrtnih sredstava.

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je, takođe, na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji ocenila da tržište šalje poruku bankama da smanje kamate na kredite privredi.

„Da li će, koliko i kada to uraditi? U jednom trenutku ćemo videti – ako privredna aktivnost nije u srazmeri sa kreditima, a zbog cene (kredita), mi ćemo preko svoje izvršne repo stope gledati da sa bankama ‘razgovaramo’ o tome da ne mogu da očekuju samo parkiranje novca kod NBS. Rizik je kreditirati privredu, ali bi morali da povedu računa o tome da poslovne banke nisu tu samo da bi radile sa NBS ili da bi samo radile revolving već odobrenih kredita“, poručila je Tabaković.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...