Domaća vina ostavljaju trag na svetskim tržištima, po kvalitetu u vrhu Evrope

U Beogradu se od 16. do 19. novembra održava drugi međunarodni sajam vina „Vinska vizija Otvoreni Balkan“, na kome će svoje proizvode predstaviti više od 600 izlagača. Srbiju će na sajmu predstavljati čak 260 proizvođača.

Zbog pravih ljudi na pravom mestu proizvodnja vina u Srbiji, prema rečima agroanalitičara, spremna je za Evropu. Od reorganizacije do standardizacije u proizvodnji ovog pića sve je poslednjih godina išlo ka tome da ovaj sektor postane najbliži standardima zemalja EU.

Stručnjaci kažu da je Šumadija „bogomdana“ za proizvodnju kako belih, tako i roze i crvenih vina.

“Razvoj vinogradarstva ide već godinama uzlaznom putanjom. Priroda nam je tu dala prednost, a naše je bilo samo da kroz vreme i godine istrajemo u pravcu ka jednom cilju, a to je proizvodnja vrhunskih vina. Poslednih godina razvoj ide veoma brzo, mada bi taj intenzitet mogao da bude i još veći. Određenim merama vinogradarske površine, kojih ima puno, možemo dovesti do nivoa da se formiraju određeni kompleksi”, navode naši sagovornici.

Oni objašnjavaju da je najveći problem i neprijatelj razvoja srpskog vinarstva usitnjenost vinogradarskih površina.

“Nema vrhunskog srpskog vina i nema vinske zemlje bez svojih vinograda. Srbija u vinogradarskom registru ima oko 7.000 hektara vinograda, dakle sa ukrupnjavanjem vinogradarskih površina, odabirom visokokvalitetnih sorti grožđa za proizvodnju vina, sadnjom vinograda, nema ni ozbiljne vinogradarske zemlje, ni razvoja vinarstva i vinogradarstva u istoj”, napominju agroanalitičari.

Jedna od prednosti srpskih vina leži u njihovoj raznovrsnosti. Srbija gaji i međunarodne i domaće sorte grožđa, od kojih svaka ima svoj poseban karakter. Srpske sorte kao što su Prokupac, Grašac i Bagrina imaju veliki potencijal da u budućnosti postanu međunarodne senzacije.

Prokupac, sorta crvenog grožđa, posebno je perspektivna i predstavlja jedinstven aspekt srpskog vinarskog nasleđa. Grašac, poreklom sa Fruške Gore, kombinuje lokalni karakter sa uticajem terroara, stvarajući nešto zaista posebno. Pored toga, Bagrina pokazuje ogroman potencijal, predodređen da postane istaknuta sorta u narednim godinama.

“Tamjanika, suvo vino jedinstvenog karaktera, još je jedan srpski dragulj, mogao bi da postane sinonim za srpsko vinarstvo i prepoznatljiv brend. Međunarodne sorte, poput šumadijskog sovinjona, takođe ostavljaju trag na svetskoj sceni. Ova vina donose svež i jedinstven glas svojim sortama”, navode organizatori sajma vina „Vinska vizija Otvoreni Balkan“.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji se delatnošću proizvodnje vina od grožđa bavi ukupno 545 firmi.

Najbolja preduzeća u delatnosti proizvodnja vina od grožđa u 2022. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Rezultat poslovanja	Broj zaposlenih
VINEX GROZD DOO REKOVAC	521.157.000	133.599.000	33
VINARIJA ALEKSANDROVIĆ DOO VINČA	500.675.000	126.420.000	19
DOO VINARIJA KOVAČEVIĆ IRIG	746.306.000	126.056.000	119
VINARIJA LASTAR d.o.o. Sekurič	127.912.000	48.916.000	14
MIODRAG RADOVANOVIĆ PR MALI PODRUM	223.001.000	43.769.000	28
PODRUM RADOVANOVIĆ DOO KRNJEVO	319.478.000	39.959.000	15
TODY DOO BLACE	284.635.000	31.354.000	29
VINARIJA ALEKSIĆ d.o.o. Vranje	320.771.000	29.467.000	31
VINARIJA ČOKA PLUS DOO SUBOTICA	1.208.421.000	28.474.000	121
MIODRAG BJELICA PR VINARIJA BJELICA	54.068.000	22.666.000	3
MILE DRAGIĆ PR PROIZVODNJA MILE DRAGIĆ ZRENJANIN	38.685.000	21.367.000	7
SZTR VINSKA KUĆA MINIĆA MOMČILO MINIĆ PR TRŽAC	51.798.000	15.326.000	4
MD BRANDS DOO GORNJI STUPANJ-ALEKSANDROVAC	127.658.000	14.949.000	3
VINARIJA IVANOVIĆ	38.786.000	13.840.000	5
PP ERDEVIK DOO ERDEVIK	407.690.000	13.325.000	29
SZR VINARSKA KUĆA SPASIĆ MILAN SPASIĆ PR TRŽAC	67.106.000	13.222.000	4
VINARIJA ĐORĐE DOO BANATSKI KARLOVAC	30.925.000	11.236.000	0
PODRUM ČOKOT	21.679.000	10.713.000	1
DRAGAN VASIĆ PR RADNJA ZA PROIZVODNJU GROŽĐA I VINA JANKO SMEDEREVO	39.718.000	9.542.000	5
*svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima

Na listi najboljih prvo mesto, prema rezultatima poslovanja iz 2022. godine, zauzima kompanija Vinex grozd iz Belušića. Proizvodni pogoni kompanije nalaze se u središnjem delu Srbije, na području koje je već više od 10 vekova poznato po proizvodnji kvalitetnog grožđa i vina.

“Pretežno se bavimo proizvodnjom klasičnog crvenog, belog i ružičastog vina, kao i nekoliko vrsta vina sa aromama različitog voća, a u poslednjih nekoliko godina kompletnu godišnju produkciju plasiramo u izvoz. Vinarija poseduje međunarodni HACCP certifikat upravljanja bezbednošću proizvoda, a osvajala je i brojna priznanja za kvalitet proizvoda i ambalaže na međunarodnim sajmovima. Preduzeće se bavi i primarnom proizvodnjom grožđa u sopstvenom vinogradu gde se koriste savremeni klonovi vinove loze sorti Chardonnay, Cabernet Sauvignon, Sauvignon Blanc”, kažu iz ove kompanije.

Prvo mesto na listi najboljih u ovom sektoru preduzeče Vinex grozd osvojilo je zahvaljujući poslovnom rezultatu od 133.599.000 dinara u 2022. godini. Stabilnost u poslovanju pokazuju i prethodni finansijski izveštaji kada je zabeležena dobit od 139.828.000 dinara u 2020. i 112.406.000 dinara u 2021. godini.

Na drugom mestu liste nalazi se vinarija koja je takođe dobro poznata kako domaćim, tako i stranim ljubiteljima vina. Pobrđa Oplenca ljudi su od davnina koristili za uzgajanje vinove loze, a to je ujedno i mesto iz koga potiče vinarija Aleksandrović.

Porodica Aleksandrović, koja se više od sto godina bavi vinogradarstvom i vinarstvom, od početka je blisko sarađivala sa vinogradarima i vinarima kraljevih podruma, a nalazila se i među osnivačima Venčačke vinogradarske zadruge.

“Danas je porodica Aleksandrović sa svojim vinima vodeća srpska privatna vinarija i za proizvodnju svojih vrhunskih vina koristi 75 ha sopstvenih vinograda zasađenih visokokvalitetnim sortama grožđa. Vinogradi se nalaze na svega nekoliko kilometara od vinarije, na tri različite lokacije – Vinča, Ježevac i Bokanja, koje se odlikuju različitim mikroklimatskim uslovima i tipovima zemljišta. Strogo smo birali osunčane, južne ekspozicije, a redove smo postavljali u pravcu sever-jug. Dobra provetrenost koja karakteriše oplenačko vinogorje, ide nam na ruku, posebno za sorte pino noar i rajnski rizling”, navode iz ove kompanije.

U razgovoru za Biznis.rs kažu da se već deset godina kvalitet podiže na viši nivo.

Vinarija Aleksandrović je takođe i jedan od učesnika sajma u Beogradu, od koga očekuju realizaciju zakazanih B2B sastanaka.

“Nadamo se da će biti novih zainteresovanih kupaca. Mi već izvozimo naše proizvode na tržišta širom sveta, od Japana do Sjedinjenih Američkih Država. Prostora, naravno, uvek ima za veću saradnju i izvoz”, smatraju iz vinarije Aleksandrović.

Uspešnost ove kompanije samo potvrđuje mesto na listi bonitetne kuće CompanyWall, sa rezultatom iz 2022. godine od 126.420.000 dinara.

Pandemijska godina donela je manje probleme preduzeću iz Vinče, ali se odmah naredne poslovni rezultat vratio na staro. Tako je dobit u 2020. iznosila 72.958.000 dinara, dok je u 2021. rezultat bio 115.427.000 dinara.

Po svojim kvalitetnim vinima poznat je i proizvođač iz Iriga koji se nalazi na trećem mestu liste najuspešnijih u delatnosti proizvodnje vina od grožđa. Svoje proizvode vinarija Kovačević će takođe predstaviti na predstojećem sajmu u Beogradu.

“Preuzevši vinariju od svog oca Miroslav Kovačević kao treća generacija vinara počinje da stvara vrhunska vina od 2001. godine. Nastojali smo da našu vinariju i naše podrume stalno dopunjavamo novim tehnologijama, novom opremom, novim i različitim buradima, ne samo radi pouzdanog kvaliteta ili novih eksperimenata, već i zato što želimo da našim idejama i našim vinima stalno dodajemo novu širinu i nove mogućnosti. Naša vizija je stalno traganje za najboljim vinima i ono nikada ne prestaje. Korak dalje jeste čuvanje tradicije i vraćanje prirodi te smo se posvetili i organskoj proizvodnji. Kako u vinogradarstvu i vinarstvu nema zaustavljanja, već polako koračamo u budućnost, istražujući biodinamičko vinogradarstvo”, kažu iz vinarije Kovačević,

Dobit ovog preduzeća je rasla iz godine u godinu, da bi 2022. bio zabeležen najbolji rezultat od 126.056.000 dinara.