Država sve manje duguje u dinarima i sve više se zadužuje u devizama

Prvi kvartal ove godine doneo je dodatnu izloženost države valutnim rizicima jer su nova zaduženja države dominantno bila u devizama zbog čega se iznos javnog duga u dinarima smanjuje.

Kako se navodi u izveštaju Narodne banke Srbije, stepen dinarizacije javnog duga u prva tri meseca smanjen je za 1,4 procentni poen, na 21,1 odsto.

„To je posledica smanjenja dinarskog dela javnog duga za 65 milijardi dinara po osnovu neto dospeća državnih dinarskih hartija od vrednosti (HoV) emitovanih na domaćem finansijskom tržištu i rasta deviznog dela javnog duga za 71,2 milijarde dinara koji je u najvećoj meri posledica zaduživanja države kod inostranih finansijskih institucija, prvenstveno radi finansiranja nabavke vojne opreme“, piše u izveštaju.

Javni dug u prvom tromesečju ove godine povećan je za 6,2 milijardi dinara i krajem tromesečja iznosio je 4.620 milijardi dinara, odnosno 41,7 odsto procenjenog bruto domaćeg proizvoda.

Porast javnog duga posledica je povećanja njegove devizne komponente, za 71,2 milijarde dinara, na 3.646 milijardi dinara (31,055 milijardi evra), što je u najvećoj meri odraz većeg zaduženja u evrima kod inostranih kreditora, najviše radi finansiranja nabavke vojne opreme.

Javni dug u evrima povećan je za 582 miliona evra ili 2,5 odsto, tako da je učešće tog dela duga u ukupnom javnom dugu povećano za 1,5 p.p, na 61 odsto.

Opadanje učešća dinarskog u javnom dugu Srbije prisutno je od 2020. godine kada je počelo pojačano zaduživanje države u devizama pa je u poslednjih pet godina konstantan trend pada učešća zaduženosti u nacionalnoj valuti sa 30,5 odsto na 21,1 odsto na kraju marta ove godine.

Podaci za drugi kvartal dodatno će pogoršati ovu sliku jer se država krajem aprila zadužila za tri milijarde evra od čega je deo od skoro 900 miliona evra iskorišćen za refinansiranje postojećih obaveza. Međutim, 2,2 milijarde evra novog zaduženja dodatno će pogoršati stepen dinarizacije javnog duga.

Na to treba dodati i pola milijarde koje je država ovih dana prikupila od investitora putem privatne emisije obveznica. Podsetimo, Uprava za javni dug objavila je da dinarskog zaduživanja putem državnih dinarskih obveznica u trećem kvartalu neće biti.

Narodna banka Srbije i Vlada Srbije od 2012. godine sprovode strategiju dinarizacije kojom je proklamovano povećanje udela dinarskog u ukupnom javnom dugu kao zvanična politika finansijske i monetarne vlasti u zemlji.

Dinarska zaduženja države iznosila su na kraju te godine 19,1 odsto i sve do pre pet godina je startegija funkcionisala jer je učešće dinarskog duga dostiglo i 30,5 odsto, posle čega kreće pad.

Izveštaj NBS o stepenu dinarizacije javnog duga za prvo tromesečje ove godine pokazuje da je po osnovu HoV emitovanih na domaćem finansijskom tržištu javni dug u tom periodu smanjena za 58,4 milijardi dinar, tako da je krajem marta iznosio 1.026 milijardi dinara.

Stanje dinarskih HoV smanjeno je za 68,2 milijarde dinara po osnovu dospeća HoV inicijalne ročnosti sedam godina u iznosu od 150 milijardi dinara, dok je dug povećan po osnovu prodaje HoV ročnosti pet godina u iznosu od 70,2 milijarde dinara i deset i po godina u iznosu od 11,6 milijardi dinara.

Stanje HoV emitovanih u evrima povećano je za 9,7 milijardi dinara ili za 80,6 miliona evra. Prodate su HoV u evrima inicijalne ročnosti 15 godina u iznosu od 200 miliona evra a po dospeću HoV iste ročnosti u iznosu od 144,3 miliona evra, čime je po ovom osnovu stanje duga povećano za 55,7 miliona evra.

Takođe, povećano je stanje javnog duga po osnovu HoV u evrima ročnosti 12 godina (obveznice restitucije u iznosu od 24,8 miliona evra) i deset godina (obveznice restitucije u iznosu od 1,7 miliona evra), dok je u manjoj meri smanjeno stanje HoV inicijalne ročnosti pet godina (obveznice restitucije u iznosu od 1,6 miliona evra).

Navedena kretanja uticala su na smanjenje učešća dinarskih HoV u valutnoj strukturi portfelja državnih HoV za 2,2 p.p, na 76,6 odsto krajem tromesečja.