Dva scenarija Narodne banke Srbije: Kolika je cena geopolitičkog zaoštravanja?

Analitičari Narodne banke Srbije (NBS) razmatrali su uticaj dodatnog geopolitičkog zaoštravanja na projekcije inflacije i privrednog rasta u Srbiji za 2024. godinu.

Kako je osnovni scenario da će cene ove godine rasti u proseku oko 4,4 odsto, dok bi BDP trebalo da poraste za 3,5 odsto, NBS je ponudila i dva alternativna scenarija, bazirana na kretanju cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda na globalnom nivou.

„U periodu od februarskog do majskog Izveštaja o inflaciji, geopolitički odnosi dodatno su se zaoštrili, pre svega na Bliskom istoku, zbog čega geopolitičke tenzije i dalje predstavljaju najveći rizik ostvarenja projekcija“, ističe se u uvodu analize, čiji se pesimistični scenario bazira na pretpostavci da će cene nafte i poljoprivredne robe porasti, dok se optimistični oslanja na pretpostavku da će inflacija u zoni evra nastaviti da opada brže od očekivanja, kao i da će cene primarnih proizvoda biti niže nego u osnovnom scenariju.

„Neuspeli pregovori i nastavak sukoba na Bliskom istoku, napadi jemenskih Huta na brodove u Crvenom moru, kao i obostrani napadi na energetsku infrastrukturu u Ukrajini i Rusiji, imali su za posledicu volatilna kretanja cena na svetskim tržištima primarnih proizvoda tokom prvog tromesečja. Cena nafte sredinom aprila dostigla je nivo od oko 93 dolara po barelu, što je za 20,2 odsto više nego na kraju prošle godine“, upozorili su iz NBS.

Ukazali su i da su na rast svetskih cena primarnih proizvoda uticali i povećani troškovi prekomorskog transporta, pošto su konvencionalni brodovi izbegavali moreuz Bab el Mandeb zbog napada Huta. S tim u vezi, globalni indeks kontejnerskog transporta sredinom aprila bio je viši za 87,5 odsto nego krajem 2023, i pored toga što se tokom prvog tromesečja ove godine dominantno kretao silaznom putanjom“, istakli su iz NBS.

Zaključak je da bi nastavak direktnog sukoba sa Izraelom uticao na rast cena energenata, a time i na cene ostalih primarnih proizvoda.

Pesimistični scenario

Ako se materijalizuju navedeni rizici, analitičari NBS pretpostavljaju da bi svetska cena nafte do kraja 2024. porasla na više od 102 dolara po barelu, a zatim da bi bila umereno smanjena u 2025, tako da bi krajem godine iznosila oko 95 dolara.

Više cene nafte uticale bi na rast svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, tako da bi one krajem 2024. bile za 11 odsto više nego na kraju 2023, dok bi u 2025. opale za oko osam odsto.

„Posledice pesimističnog scenarija bile bi sledeće: rast svetske cene nafte odrazio bi se na domaću inflaciju direktno preko viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu, ali i indirektno preko viših cena hrane zbog povećanih troškova u proizvodnji. U tom slučaju, prosečna inflacija bi u 2024. bila viša u odnosu na osnovni scenario za 0,2 a u 2025. za oko 0,4 procentna poena“, objašnjavaju iz NBS.

Takođe, ukazuju da bi rast globalne inflacije u ovom slučaju verovatno uticao na odlaganje očekivanog smanjivanja kamatnih stopa vodećih centralnih banaka na leto ove godine, što bi se negativno odrazilo na globalni privredni rast i uslove finansiranja.

„Po osnovu niže eksterne tražnje i zaoštrenih globalnih finansijskih uslova, smanjio bi se domaći izvoz, a delom i investicije i potrošnja, tako da bi i domaći BDP zabeležio manji rast od projektovanog u osnovnom scenariju, za oko 0,3 procentna poena„, ističu iz NBS, koja je inače poboljšala projekciju privrednog rasta na 3,5 odsto u ovoj godini.

Optimistični scenario

U drugom alternativnom scenariju NBS polazi od pretpostavke da će inflacija u zoni evra usporavati brže od očekivanja, tako da u 2024. u proseku iznosi dva odsto, a u 2025. godini 1,9 odsto (umesto 2,3 i dva odsto u osnovnom scenariju), uz postepeno smirivanje geopolitičkih tenzija i pad cena primarnih proizvoda.

Svetska cena nafte, kako napominju, na kraju 2024. u ovom slučaju bila bi oko 71 dolar po barelu, a na kraju 2025. godine 75 dolara po barelu.

Istovremeno, svetske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda bile bi niže za pet odsto u 2024. i tri odsto u 2025. u odnosu na osnovni scenario.

„Efekti optimističnog scenarija ogledali bi se u nižoj prosečnoj inflaciji za 0,1 procentni poen u 2024. i za 0,3 procentna poena u 2025. godini. U tom slučaju očekujemo popuštanje monetarnih uslova u većoj meri nego u osnovnom scenariju, što bi uticalo na rast proizvodne aktivnosti i ublažavanje globalnih uslova finansiranja“, ističu iz NBS.

U tom scenariju, rast BDP srbije bio bi brži za 0,2 procentna poena, zahvaljujući većoj eksternoj tražnji, nižim inflatornim pritiscima i nižoj premiji rizika, zaključak je analize NBS.