Eksperti očekuju rekordni rast cena drveta u prvim mesecima 2022. godine

Pandemija virusa Covid-19, povećana tražnja za građevinskim materijalom, nepovoljni vremenski uslovi, trgovinski sukobi, kriza u Sueckom kanalu i blokada jedne od najvećih svetskih kontejnerskih luka u Kini, samo su neki od događaja koji su rezultirali ogromnim povećanjem cena sirovina.

Sve navedene okolnosti dovele su do poskupljenja širokog spektra materijala i proizvoda, kao što su drvo, čelik ili plastika. Na globalne trendove nije ostalo imuno ni tržište Srbije, gde je aktuelno dalje povećanje cena brojnih proizvoda, kao i nekretnina.

Kakva su predviđanja za naredni period i kako da se najbolje pripremimo za ono što nas očekuje, nedavno je objavljeno u analizi međunarodne konsultantske kuće Horváth.

U njihovu analizu o cenama sirovina u predstojećem periodu uključena su mišljenja hiljadu direktora vodećih kompanija u prerađivačkoj industriji na 12 evropskih tržišta, navodi se u saopštenju konsultantske kuće. 

Maria Boldor iz firme Horváth ističe kako su se očekivanja o povećanju cena do kraja 2021. godine potvrdila. Takođe, smatra kako će se ovaj trend, i to u dvocifrenim procentima, nastaviti i u budućnosti. 

„Poskupljenja su rezultat ispražnjenih skladišta, ograničene ponude i kontinuirano visoke tražnje, što će uticati na tržište u srednjem roku. Iznenadna povećanja cena robe nas očekuju i nakon pandemije, pošto ekstremni vremenski uslovi, poremećaji infrastrukture, razvoj finansijskog tržišta, trgovinski sukobi i logistički problemi sve češće narušavaju transportnu ravnotežu. Posledice ovakvog razvoja događaja su zbog visokog stepena globalizacije trenutne i vrlo ozbiljne“, navodi Boldor. 

U skladu sa poskupljenjima od septembra 2020. do proleća 2021. godine, kada je cena drveta u Nemačkoj čak udvostručena, stručnjaci iz kompanije Horváth istraživali su očekivanja o daljem kretanju vrednosti sirovina. Rezultati su pokazali da se u predstojećem periodu najveći rast očekuje kada je u pitanju cena drveta – čak 33 odsto. Skoro polovina ispitanih eksperata ukazuje i na smanjenu ponudu, strahujući da će dalje širenje novih sojeva korona virusa i zaključavanja u Evropi dovesti do rekordnog rasta cena u prvim mesecima 2022. godine.

Ogromne razlike u cenama osećaju se i u Srbiji, gde je za građevinske, fasadne, izolacione i druge radove potrebno izdvojiti znatno više novca. Slična situacija je i sa troškovima vezanim za nameštaj, kućne uređaje, automobile, nekretnine ili usluge majstora i zanatlija, koji rade sa drvetom, gvožđem i plastikom.

Boldor naglašava da cene sirovina rastu svaka na dva ili tri dana, kao i da je to posebno izraženo kada je u pitanju drvo. Trend diktiraju tržišta Severne Amerike i Kine, gde je za ovu sirovinu potrebno platiti za trećinu više nego u Evropi, a očekuje da se ovakav trend nastavi i u 2022. godini.

„Drvo se najviše traži zbog nameštaja za dom i baštu. Ljudi sve više vremena provode kod kuće kako zbog mogućnosti rada iz sopstvenog doma tako i zarad smanjenja broja kontakta sa drugima. U takvoj konstelaciji sasvim je prirodno da se stvori želja za ulepšavanjem prostora, a u prilog atraktivnosti ovog resursa ide i trend sve češće brige o održivosti“, objašnjava Boldor.

Kada je reč o čeliku, cena po toni je samo u prvoj polovini 2021. godine porasla za 60 odsto, a direktori koji su učestvovali u studiji očekuju da će početkom 2022. godine doći do novih značajnih uvećanja. Rekordne vrednosti u prošloj godini zabeležili su i plastični materijali, a prema rezultatima ove studije, dalja poskupljenja se očekuju i u budućnosti.

„Povećanja će nastaviti da nas iznenađuju, tako da će se proizvođači zateći između dobavljača koji zahtevaju više cene i kupaca na koje ne može da se odmah prenese povećanje. Zbog toga bi prilagođavanje cena trebalo planirati na ciljani i sistematski način, kao i zasnivati na indeksima koji gledaju u budućnost“, savet je Marie Boldor proizvođačima i prerađivačkim kompanijama, sa ciljem da potrošačima olakšaju ovaj proces.

Radi lakšeg prilagođavanja na promene, eksperti iz kompanije Horváth u studiji savetuju i blagovremenu i otvorenu komunikaciju sa kupcima, ali i proveru neposrednih efekata putem kontrolinga, kako bi se u slučaju negativnih reakcija moglo brzo reagovati.