Fiat Grande Panda doneo Srbiji prvi suficit u trgovini sa Italijom

Srpski robni izvoz u prva tri meseca 2026. godine rastao je po stopi od 7,1 odsto i dostigao 8,7 milijardi evra, zahvaljujući čemu je deficit u razmeni sa svetom smanjen za četvrtinu, a zahvaljujući izvozu automobila iz Kragujevca prvi put je postignut i pozitivan trgovinski saldo sa Italijom.

Uvoz je u istom periodu porastao neznatnih 0,3 odsto na 10,3 milijarde evra, pa je deficit iznosio 1,6 milijardi evra ili za pola milijarde manje nego u istom periodu prethodne godine, pokazuju podaci u majskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

“Možemo uočiti da od leta 2023. vrednost robnog izvoza stabilno raste sa prosečnim mesečnim priraštajima od oko 23 miliona evra, s tim da su u prvom tromesečju ove godine ti priraštaji bili osetno veći (61 milion  evra)”, navode autori.

Iz tog rezultata potiče i povoljnija pokrivenost uvoza izvozom koja je od januara do marta iznosila oko 84,5 odsto, što je bolji rezultat u odnosu na godinu dana ranije kada je ovaj količnik iznosio 79,1 procenata. 

Izvoz prerađivačke industrije porastao za 9,1 odsto

Sektor prerađivačke industrije, koji od svih sektora klasifikacije delatnosti ima najveće učešće u ukupnom robnom izvozu (87,8 odsto), ostvario je kumulativni rast izvoza od 9,1 odsto u prvom kvartalu u odnosu na isti period 2025. i međugodišnji rast od čak 18,6 odsto u martu ove godine.

Drugo po učešću od 7,1 odsto bilo je rudarstvo koje beleži kumulativni rast od 25,4 odsto. Izvoz električne energije i poljoprivrednih proizvoda je tokom ovog perioda smanjen.

Ubedljivo najveći međugodišnji prirast izvoza beleži proizvodnja motornih vozila i prikolica od 504 miliona evra, što je 87 odsto celokupnog prirasta izvoza prerađivačke industrije od 580 miliona evra. 

Najveća izvozna tržišta za kompanije koje posluju u okviru oblasti proizvodnja motornih vozila i prikolica su Italija i Nemačka. 

Sledi pet oblasti kod kojih je vrednost izvoza uvećana u rasponu od 40 do 70 miliona evra: proizvodnja osnovnih metala (69,9 miliona evra), proizvodnja nepomenutih mašina i opreme (47,3 miliona evra), proizvodnja proizvoda od gume i plastike (47,7 miliona evra), proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina (40,6 miliona evra), te proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (39,8 miliona evra). 

Najveći pad kod duvana i derivata nafte

Oblasti sa najvećim negativnim predznakom, odnosno najslabijim izvoznim performansama od početka godine bile su: proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava (pad izvoza od 53,3 miliona evra, odnosno za 27,7 odsto), proizvodnja duvanskih proizvoda (pad izvoza od 35,5 miliona evra, odnosno za 22 odsto), proizvodnja koksa i derivata nafte (pad od 20,2 miliona evra, ili za 20 odsto) i proizvodnja kože i proizvoda od kože (pad izvoza od 11,7 miliona evra, tj. za 9 odsto).

Oblasti koje imaju najveću vrednost uvoza u sektoru prerađivačke industrije su proizvodnja hemikalija i hemijskih prozvoda, proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja nepomenutih mašina i opreme, proizvodnja električne opreme, proizvodnja motornih vozila i prikolica, te proizvodnja prehrambenih proizvoda. 

Za povoljniji bilans robne razmene sa svetom na početku godine najveći doprinos je došao od izvoza kapitalnih proizvoda sa učešćem od 28 odsto i rastom izvoza od čak 577 miliona evra, kao i od manjeg uvoza energije za petinu, odnosno 287 miliona evra.

“Upravo neobično povoljan spoljnotrgovinski rezultat ove namenske kategorije dobrim delom objašnjava redukciju deficita početkom ove godine”, navodi se u MAT-u. 

Suficit sa regionom se smanjuje

Spoljnotrgovinska robna razmena je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije čine 59,2 odsto ukupne razmene u prva tri meseca 2026. godine, što je rast u odnosu na prošlogodišnjih 57,9 odsto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, Nemačka je po značaju robne razmene sa Srbijom na liderskoj poziciji sa udelom od 13,2 odsto, Kina je drugoplasirana sa udelom od 11,4 odsto, što je rast u odnosu na 10,7 odsto godinu ranije. Uvećan je i udeo Italije (sa šest odsto na 7,9 procenata).

S druge strane, verovatno zbog agresivne tarifne politike koja se vodi u Beloj kući, smanjen je udeo SAD sa 2,2 odsto na 1,5 procenata.

Srbija tradicionalno najveći suficit ostvaruje sa zemljama iz neposrednog okruženja – Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom. Međutim, interesantno je da je tokom prva tri meseca 2026. u razmeni sa njima došlo do redukcije suficita (sa Severnom Makedonijom za 10,4 odsto, a sa Crnom Gorom za 5,7 procenata).

Istovremeno je značajno uvećan suficit sa Nemačkom – za 12,9 odsto i u prva tri meseca iznosi 92 miliona evra, dok je po prvi put usled izvoza automobila zabeležen i suficit u razmeni sa Italijom od 85,3 miliona evra. Prošle godine u istom periodu zabeležen je deficit od 233,4 miliona evra.