Godina oporavka EPS-a, završetka gasne interkonekcije i prvih zelenih aukcija

Na samom kraju 2023. godine usvojen je Nacrt Integrisanog energetskog i klimatskog plana (INEKP) Republike Srbije za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. što je zadatak „zapisan“ u aranžmanu Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Upravo je taj aranžman umnogome diktirao kakva će prošla godina biti za domaću energetiku i najvažniju kompaniju iz tog sektora – Elektroprivredu Srbije (EPS), koja je u prvoj polovini 2023. ostvarila čak pola milijarde evra dobiti, odnosno „pokrila“ strašne minuse iz prethodnih godinu i po dana, ali i ostala bez direktora koji je bio zadužen za oporavak poslovanja.

Kako bi se EPS oporavio, privredi i građanima tri puta zaredom je poskupela struja, i to – prvog dana 2023. godine, a potom u u maju za po osam odsto i u novembru za 9,28 odsto.

MMF je zato u poslednjem ovogodišnjem izveštaju o aranžmanu sa Srbijom istakao da je, posle tri poskupljenja i oporavljene proizvodnje, situacija takva da najverovatnije neće biti potrebno da budžet obezbedi „dodatnu likvidnost“ našoj elektroenergetskoj kompaniji u 2024. godini.

„Od ukupne podrške likvidnosti koju je država pružila EPS-u tokom proteklih godina, a koja je evidentirana kao fiskalni rashod, Vlada je otpisala oko 300 miliona evra (0,4 odsto BDP), dok bi EPS trebalo da otplati oko 200 miliona evra“, stoji u izveštaju MMF-a.

EPS je, sa druge strane, tokom 2023. popravio poslovanje gde je mogao, investirao u proizvodnju i revitalizaciju pogona i postrojenja i – raspisao konkurs za novog direktora, na koji se javilo čak 40 zainteresovanih.

Njih očigledno nije obeshrabrilo to što je uoči raspisivanja konkursa smenjen Miroslav Tomašević, koji je bio zadužen da EPS izvuče iz nevolje u koju je zapao tokom mandata njegovog prethodnika Milorada Grčića, a – iako direktor još nije izabran – spekulisalo se da je u najužem izboru sedmoro kandidata.

Iako je dobro počela, 2023. se nije dobro i završila za EPS, koji je pretrpeo hakerski napad sredinom decembra. Zbog toga su morali da obustave rad pojedinih delova sistema za obračun i naplatu utrošene struje, uključujući tu i novi portal Uvid u račun, koji je tek zaživeo. I dalje se čeka da posledice tog napada budu potpuno sanirane.

Gasna interkonekcija sa Bugarskom – ključni projekat u 2023. godini

Jedan od ključnih energetskih projekata za snabdevanje gasom okončan je upravo u 2023. godini puštanjem u probni rad 10. decembra, na ceremoniji u mestu Trupale kojoj su prisustvovali predsednici Azerbejdžana, Bugarske i Srbije, kao i šef Delegacije EU u Srbiji.

Projekat izgradnje gasnog interkonektora Niš – Dimitrovgrad – Bugarska finansiran je, inače, delom kroz bespovratnu pomoć EU, u visini od 49,6 miliona evra, kao i sa 25 miliona evra povoljnog kredita Evropske investicione banke koji će Srbija plaćati za deo gasovoda koji prolazi kroz našu zemlju.

Srbija je za ovaj projekat izdvojila 15 miliona evra i 7,5 miliona evra za pripremne radove i projektovanje.

„Gasni interkonektor koji povezuje gasne mreže Srbije i Bugarske povećaće diversifikaciju izvora energije u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, omogućavajući Srbiji sigurnije i stabilnije snabdevanje iz različitih sistema gasne mreže, posebno iz Azerbejdžana i budućeg LNG terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj koji može da prima gas iz celog sveta“, istakli su tim povodom iz Delegacije EU u Srbiji.

MInistarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je početkom decembra da su obezbeđene isporuke do 400 miliona kubnih metara gasa iz Azerbejdžana u Srbiju do kraja naredne godine.

„Očekujemo da ćemo od 2027. utrostručiti količine gasa iz ove zemlje, čime će Azerbejdžan postati važan dobavljač gasa i dugoročni partner Srbije, a mi tranzitna zemlja za azerbejdžanski gas za kojim tražnja u Evropi značajno raste“, dodala je ministarka dok je tih dana tema u domaćim medijima bila koliko će zapravo koštati azerbejdžanski gas.

Ne zaboravimo da je i gas poskupeo tri puta po 10 odsto tokom 2023. godine, upravo prema „kalendaru“ dogovorenom sa MMF-om.

Šta se dešavalo sa ostalim energetskim projektima?

Još jedan od izuzetno važnih i vrednih projekata je izgradnja Bloka B3 Termoelektrane Kostolac, projekta vrednog 700 miliona evra. Novac za taj projekat odavno je obezbeđen, a iako je ugovor o izgradnji sa kineskom kompanijom CMEC potpisan još 2013. godine, radovi nisu počeli do 2017.

U avgustu 2023. godine EPS je raspisao tender za pribavljanje integrisane dozvole za taj blok ali, iako je nekoliko puta saopštavano da su u toku uspešne probe i testiranja, za sada nema informacija o tome kada će zvanično biti pušten u rad.

Tokom prošle godine EPS je pustio u rad i poslednji revitalizovani agregat hidroelektrane Đerdap 1, a odabrani su i strateški partneri na konkursu za izgradnju samobalansirajućih solarnih elektrana vrednih 1,4 milijarde evra po sistemu „ključ u ruke“. Vlada Srbije se odlučila za zajedničku ponudu grupe ponuđača Hyundai Engineering Co.LTD, Hyundai Eng. America Inc. i UGT Renewables LLC, objavljeno je u Službenom glasniku 27. oktobra.

Prve aukcije za „zelene premije“

„Pokrenuli smo aukcije za dodelu tržišnih premija za 450 megavata iz obnovljivih izvora. Ovo su najveće aukcije koje se odjednom sprovode u regionu Zapadnog Balkana. Sprovodimo ih u skladu sa najboljom svetskom praksom i prelazimo na tržišne premije, koje omogućavaju bolje upravljanje troškovima“, poručila je sredinom juna ministarka Đedović Handanović, i tako simbolično označila početak procedure koja je okončana u avgustu odabirom najuspešnijih projekata.

U međuvremenu je savetnik ministarke Rade Mrdak za Biznis.rs izjavio da u ministarstvu smatraju da su ponudili stimulativnu cenu na aukcijama, odnosno da maksimalna ponuđena cena za vetroelektrane u sistemu tržišne premije iznosi 105 evra po megavat-času, a za solarne elektrane 90 evra po MWh.

„Mislimo da investitori mogu ‘komotno’ da idu ispod maksimalne cene. S druge strane, imaće ograničenu kvotu, pa ko bude najbolji – popuniće je. Mislimo da će ih jaka konkurencija u odnosu na broj spremnih projekata i dodeljenu kvotu motivisati da idu daleko ispod 105 evra za vetroelektrane, dok za solar opipavamo tržište“, izjavio je Mrdak za Biznis.rs.

Podršku kroz premije na kraju su osvojila četiri projekta vetroelektrana: Vetrozelena kod Pančeva, Pupin u Kovačici, Čibuk 2 u Kovinu i Crni vrh kod Bora. Kvote za premiranu proizvodnju osvojile su i tri solarne elektrane: Novo Selo Power, Hiperion sol i Terra Solar.