Još jedan nemački trgovac dolazi u Srbiju, jača konkurencija u interesu potrošača

Još jedan od dokaza da ekonomski interesi ne znaju za ratno stanje i vanredne okolnosti jeste vest da bi na srpsko maloprodajno tržište uskoro trebalo da stigne nemački diskontni lanac TEDi, otvaranjem prvih maloprodajnih objekata u nekoliko gradova širom Srbije.

Kakve su implikacije ovakve poslovne odluke kompanije koja posluje u više od deset zemalja Evrope? Da li je bilo realno očekivati pokretanje posla u drugim državama dok inflacija raste na globalnom nivou? Šta će, u drugačijoj tržišnoj utakmici raditi konkurencija, a koja će biti korist za potrošače?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže ekonomista Aleksandar Stevanović, uprkos tome što je rusko-ukrajinski rat neizvestan i što niko ne zna kako će se završiti, sigurno je da će ljudi i dalje nastaviti da kupuju robe i usluge, da razvijaju svoje biznise i da se kreću napred. Ovo tim pre budući da će, prema rečima našeg sagovornika, otvaranje ovog lanca u kriznoj situaciji biti dobitna kombinacija jer je on, dodao je, poznat po tome što se ponosi jeftinoćom.

„Nije to ništa neobično. Ne vidim da je odluka pogrešna. Štaviše, mislim da je vrlo razložna“, kaže on, ocenjujući da rat ne može da zaustavi ekonomsku logiku, uz dodatak da investitor nije imao u vidu mogući rat onog momenta kada je doneo odluku o proširenju poslovanja na Srbiju.

Na pitanje koliko će svojim konkurentskim cenama novi lanac izvršiti uticaj i doneti izazov već postojećim takmičarima u tržišnoj utakmici da se približe potrošačima ili, bolje rečeno, da se ne udalje od njih, Stevanović kaže da u svakoj grani privrede postoje oni kojima su glavna uzdanica niski troškovi i cene.

„Mnogo ljudi voli jeftine stvari, a do jeftinih stvari u ponudi se dolazi različitim strategijama, zavisi od firme do firme i njene poslovne logike“, kaže on i dodaje da bi sve to trebalo da donese blagodet potrošačima, ali i samim firmama.

„Pojava konkurencije je prilika da se firme razvijaju ili da odustanu od onoga čime se bave, a obično se odluče za ovo prvo“, naglašava Stevanović.

I ekonomista Saša Đogović podseća da je ova investicija planirana još „pre rata“, s tim da je sada došlo do faze realizacije koju ruska invazija na Ukrajinu ne sprečava. Prema njegovim rečima, TEDi je uvideo da je došlo do rasta plata u javnom sektoru i penzija, što ga je navelo na računicu da će se taj trend nastaviti u narednom periodu, a samim tim i mogućnost zarade.

Dakle, suštinski se radi o slobodnoj odluci samog investitora da zaradi, svestan potencijalnih rizika koje sa sobom nosi svaka investicija.

Na pitanje koliki rizik predstavljaju drugi, već prisutni lanci u Srbiji, Đogović odgovara da svaki konkurent dovodi do prilagođavanja. To je, prema njegovim rečima, interakcija bez koje tržište ne može da postoji. On ocenjuje da je ovo shvatio privatni, ali ne i javni sektor u Srbiji.

[poll id=“15″]

Drugim rečima, Đogović ponašanje privatnog sektora ocenjuje kao racionalno. Ali, postavlja se pitanje koliko je moguće biti racionalan u poslovanju u uslovima rastuće inflacije, i kako „prezimiti“.

„Prosto, lanac će morati po nečemu da se ističe u odnosu na konkurente, posebnom nišom i pristupom kupcima… To ne mora biti samo cena, iako smo mi društvo u kojem je cena dominantan faktor prilikom opredeljivanja za neki proizvod ili uslugu“, ističe on.

Umesto toga, Đogović kaže da se kupcima lako da približiti nešto drugačijim asortimanom robe ili dostupnošću radnji, čime se može omogućiti veća zainteresovanost potrošača. I on je stava da je veličini konkurencije proporcionalno i zadovoljstvo i dobrobit potrošača, uz uslov da nema kartelizacije tržišta.

„U tom slučaju na delu je interes potrošača, odnosno sve ovo ide u njihovu korist“, zaključuje Đogović.

Podsetimo, trgovinski lanac TEDi je osnovan 2004. godine u Nemačkoj i jedan je od najbrže rastućih trgovačkih lanaca iz neprehrambenog sektora. U asortimanu TEDi svojim kupcima nudi dekoracije, kućne potrepštine, školski pribor i veliki izbor proizvoda po principu „uradi sam“.

TEDi trenutno posluje na više od 2.500 lokacija u 10 evropskih zemalja. Pored Srbije, lanac ulazi na tržište Rumunije, a prve poslovnice će biti otvorene do kraja marta. Prva faza ekspanzije obuhvatiće nekoliko velikih gradova u Rumuniji.