Kako angažovati stranca kao direktora firme u Srbiji?

Strane direktore u Srbiji moguće je angažovati na dva načina – kroz radni odnos ili van njega, a izbor modela određuje i obim njihovih prava, poreskih obaveza i administrativnih procedura. Iako domaći i strani državljani imaju isti položaj kada je reč o izboru na funkciju direktora, angažovanje stranaca podrazumeva dodatne obaveze koje proizlaze iz propisa o zapošljavanju i boravku.

Mogućnosti angažovanja direktora uređene su Zakonom o radu, dok su njegova ovlašćenja, prava i odgovornosti definisani Zakonom o privrednim društvima. Poslodavac može da odluči da direktor zasnuje radni odnos ili da bude angažovan van radnog odnosa, pri čemu se za svaki od ovih modela zaključuje poseban ugovor.

Advokat Maja Petrović kaže da se u slučaju zasnivanja radnog odnosa zaključuje ugovor o radu, pa direktor stiče sva prava i obaveze koje imaju i ostali zaposleni. Takav ugovor mora biti usklađen sa obaveznim odredbama Zakona o radu.

Postoji i druga mogućnost, a to je angažovanje po osnovu menadžerskog ugovora.

„Ovaj model pruža znatno veću slobodu ugovornim stranama, koje same uređuju međusobna prava i obaveze, način i dinamiku rada, mesto obavljanja poslova, kao i visinu naknade za rad. Za razliku od ugovora o radu, menadžerski ugovor nije opterećen strogim zakonskim pravilima koja važe za radni odnos“, navodi Petrović.

Kada je reč o stranim državljanima, dodatnu pažnju treba obratiti na propise koji uređuju boravak i rad u Srbiji. Zakon o zapošljavanju stranaca predviđa da pojedini stranci mogu da rade bez jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad ukoliko njihov boravak ne traje duže od 90 dana u periodu od 180 dana od prvog ulaska u zemlju. Ovo se odnosi na strance koji su vlasnici, osnivači, zastupnici ili članovi pravnog lica registrovanog u Srbiji, pod uslovom da u tom pravnom licu nisu u radnom odnosu.

Sa druge strane, jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad obavezna je za direktore koji sa kompanijom zaključe ugovor o radu i zasnuju radni odnos. Ista obaveza postoji i za direktore angažovane po osnovu menadžerskog ugovora ukoliko u Srbiji borave duže od 90 dana u periodu od 180 dana, odnosno duže od roka koji je predviđen međunarodnim ugovorima.

„Posebna pravila važe i za naknade koje primaju direktori angažovani van radnog odnosa. Pošto zaključenjem menadžerskog ugovora ne nastaje radni odnos, isplata koju direktor prima ne smatra se zaradom. Ipak, zakon garantuje pravo na odgovarajuću naknadu za rad koje se ne može isključiti, niti ga se direktor može odreći“, objašnjava naša sagovornica.

Iako se ne tretira kao zarada, ova naknada povlači obavezu plaćanja poreza na dohodak građana, doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i doprinosa za zdravstveno osiguranje ukoliko lice nije osigurano po drugom osnovu.

Kod direktora angažovanih po menadžerskom ugovoru osnovicu za obračun poreza i doprinosa ne čini samo novčana naknada. U obračun ulaze i druge pogodnosti koje direktor ostvaruje, uključujući različite naknade, troškove i finansijske beneficije. Nasuprot tome, kod direktora zaposlenih po ugovoru o radu osnovicu za poreze i doprinose predstavlja ostvarena zarada.

Status stranog direktora značajan je i sa poreskog aspekta. Zakon o porezu na dohodak građana propisuje da je rezident Srbije obveznik poreza na prihode ostvarene kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Rezidentom se smatra lice koje u Srbiji ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ali i ono koje na teritoriji Srbije boravi neprekidno ili sa prekidima najmanje 183 dana tokom perioda od 12 meseci koji počinje ili se završava u odgovarajućoj poreskoj godini.

Kod stranih državljana status poreskog rezidenta ne određuju isključivo pravila o boravku. Za potrebe oporezivanja primenjuju se odredbe Zakona o porezu na dohodak građana, pa je moguće da lice koje prema propisima o boravku nije rezident u poreskom smislu ipak stekne taj status.

„U situacijama kada postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i druge države, pitanje oporezivanja prihoda rešava se primenom odredaba tog međunarodnog sporazuma kojim se određuje koja država ima prvenstvo u oporezivanju određenog prihoda“, zaključuje advokat Maja Petrović.