Ko ima pravo na naknadu za neiskorišćene dane godišnjeg odmora?

U vreme kada počinje sezona godišnjih odmora mnogi radnici u Srbiji imaju nedoumice oko svojih prava na slobodne dane. Jedna od njih je i da li poslodavac radniku može da plati nadoknadu za neiskorišćene dane godišnjeg odmora.

Pravnik iz advokatske kancelarije Papadakis & Čabarkapa Vukašin Vuković objašnjava da samo u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenog poslodavac ima obavezu da radniku koji nije iskoristio godišnji odmor isplati novčanu naknadu, takozvanu naknadu štete. Ova naknada se isplaćuje u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

“Zakonodavac je izričit da je jedini slučaj kada poslodavac treba da isplati novčanu naknadu zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora upravo kada zaposlenom prestaje radni odnos. U prilog tome govori i član Zakona o radu kojim je propisano da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa”, navodi Vuković.

Prema njegovim rečima, upravo je namera ovakvog zakona da zaštiti radnika u smislu onemogućavanja poslodavca da uskrati zaposlenom pravo na godišnji odmor, čime bi radni uslovi, ali i opšta dobrobit zaposlenih, bili značajno narušeni.

Kada je reč o nadoknadi za neiskorišćeni godišnji odmor u slučaju višemesečnog bolovanja, zakon predviđa da porodilje koje nisu u celini ili delimično iskoristile godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – imaju pravo da taj odmor iskoriste do 30. juna naredne godine.

Dakle, porodiljama ne propadaju dani godišnjeg odmora dok su bile na ovoj vrsti odsustva, već se prenose na narednu godinu, dok u drugim slučajevima kada zaposleni koristi bolovanje nema pravo na naknadu za neiskorišćene dane godišnjeg odmora.

Naš sagovornik dodaje da postoji i jedno kontroverzno pravilo u praksi, a to je da u slučaju da se zaposleni opredeli da godišnji odmor koristi u delovima prvi deo mora da koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

“To znači da je svaki zaposleni dužan da prvih 10 dana godišnjeg odmora iskoristi u kontinuitetu u toku kalendarske godine na koju se ti dani godišnjeg odmora i odnose. Međutim, ukoliko zaposleni to ne uradi, gubi pravo da te dane prenese u narednu godinu”, naglašava Vuković.

Takođe, prema mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije moguće da se sporazumom zaposlenog i poslodavca odredi korišćenje prvog dela godišnjeg odmora u kraćem trajanju od 10 radnih dana.

Prema rečima advokata, ovo pitanje je kontroverzno jer se pre svega dešava kod mlađih zaposlenih da ne žele kao prvi deo godišnjeg odmora da iskoriste 10 radnih dana u kontinuitetu.

Sa druge strane, iako poslodavci žele da ovakvim zahtevima izađu u susret neće biti u prilici da ih ispune, s obzirom na to da se tako izlažu riziku od prekršajne odgovornosti za koju je propisana novčana kazna do milion dinara.

“Ovakva postavka može da dovede do konflikta između zaposlenih i poslodavca, što nije redak slučaj u praksi”, zaključuje pravnik iz advokatske kancelarije Papadakis & Čabarkapa Vukašin Vuković.