Kolika je razlika među cenama energenata u Srbiji i regionu?

Finansijski udar na porodične i kompanijske budžete koji se bez prekida dešava širom evropskog kontinenta u poslednjih godinu dana posledica je inflacije koja svoj uzrok ima prvenstveno u skoku cena energenata (gasa, nafte, električne energije).

Rat u Ukrajini je pokrenuo začarani krug inflacije usled zabrinutosti Evrope da neće uspeti da pokrije svoju potrebu za energijom, ali zapravo je nešto brži rast cena u ovoj oblasti započeo nekoliko meseci ranije, pa ga je situacija na severoistoku Evrope samo ubrzala.

Kada se uporedi visina inflacije u oblasti energetike, prema najnovijim podacima kojima raspolaže Eurostat, pre upada ruskih trupa u Ukrajinu u februaru 2022. godine ona je iznosila popriličnih 28,7 procenata, da bi vrhunac dostigla mesec dana kasnije sa oko 40 odsto.

Od oktobra do danas, međutim, ta inflacija konstantno usporava i, prema poslednjem merenju evropske statističke agencije, nalazi se na 16,6 odsto. To bi trebalo da bude dobar znak, posebno pred topliji period u godini koji inače ne bi trebalo da donese veće turbulencije na energetskom tržištu.

Cene energenata rasle su u prethodnom periodu u svim evropskim zemljama, pa ni Srbija nije bila izuzetak. Potrebno je, međutim, uporediti cene električne energije po kilovat-času, benzina ili gasa u našem regionu i u celoj Evropi kako bi se stekla jasnija slika.

Ispostavlja se da sa novim poskupljenjem struje Srbija više ni nominalno nije na začelju Evrope, a po skupoći ćemo se i dodatno popeti ukoliko se ta cena uporedi sa paritetom kupovne moći (PPP) ili standardizovanim paritetom kupovne moći (PPS), koga koristi Eurostat u svojim statistikama jer predstavlja valutno neutralni prosek.

Naime, sa najnovijim poskupljenjem struje u Srbiji od 1. maja ove godine cena jednog kilovat-časa u našoj zemlji uprosečeno će koštati 13,31 dinar, odnosno oko 11 evrocenti.

Ukoliko za mesec dana ne dođe do novih poskupljenja u zemljama regiona, tom cenom pretećićemo Mađarsku (9,2 evrocenta po kilovat-času) i Crnu Goru (10,5 evrocenta po kilovat-času). U Hrvatskoj je ta cena 14,4, u Sloveniji 17,4 evrocenta, dok je prosek članica EU 28,3 evrocenta po kilovat-času. Apsolutni rekorder je Irska sa čak 49,9 evrocenta.

Situacija se menja ukoliko se u računicu uključi i PPS kriterijum, po kome su u februaru 2023. godine građani Srbije veći deo novca iz svog novčanika odvajali za struju nego građani Luksemburga, Švajcarske, Mađarske, Malte i Norveške, dok će uz novo poskupljenje doći na nivo Crne Gore, Finske i Slovenije, a nadomak Hrvatske.

Kada je gas u pitanju, Srbija je još uvek u povoljnom položaju, kako u nominalnom smislu, tako i prema kupovnoj moći stanovništva, te su cene ovog energenta za domaćinstva i dalje u dnu regionalne i evropske lestvice. Od naše zemlje prirodni gas jeftiniji je samo u Mađarskoj. Nasuprot tome, najskuplji je u Švedskoj. Od zemalja regiona, Srbiji je najuporedivija Hrvatska.

Kod benzina je već drugačija priča. U petak je po Uredbi Vlade Srbije saopštena nova maksimalna cena litre benzina od 178 dinara, što je približno 1,51 evro po litru. Ona će na benzinskim stanicama važiti tačno nedelju dana, odnosno do petka, 7. aprila. Sa ovom cenom Srbija se nalazi u sredini liste evropskih zemalja.

Litar benzina na kontinentu ubedljivo je najskuplji na Islandu, gde košta oko 2,15 evra. Iznad dva evra po litru plaćaju još samo građani Danske. S druge strane, najjeftiniji benzin može da se nabavi na pumpama u Rusiji (0,6 evra po litru), Belorusiji (0,88) i Turskoj (1,02 evra po litru).

Od zemalja u okruženju, u Sloveniji je litar uporedivog benzina od 95 oktana 1,37 evra, u Hrvatskoj u proseku 1,39 evra, u Bosni i Hercegovini 1,37 evra, a u Albaniji 1,54 evra. U Bugarskoj litar košta 1,31 evro, u Crnoj Gori 1,56 evra, u Mađarskoj 1,58, u Rumuniji 1,35, a u Severnoj Makedoniji 1,33 evra, prema poslednjim agregiranim podacima na stranici Avto-moto zveza Slovenija (AVZS).

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Poskupljenja struje i gasa najviše će pogoditi najsiromašnije građane Srbije