Koliko koštaju ključni energetski projekti u okviru plana EXPO 2027?

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović najavila je tokom sastanka sa japanskim ambasadorom Akirom Imamurom da očekuje skoru posetu delegacije te zemlje, sa kojom će se razgovarati o nastavku saradnje u energetskom sektoru.

Japanska međunarodna organizacija za saradnju (JICA) je, prema njenim rečima, zainteresovana da finansira projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, čija se vrednost procenjuje na više od milijardu evra. Bistrica je samo jedan od ambicioznih projekata najavljenih u okviru paketa ulaganja povodom međunarodne izložbe EXPO 2027.

Ministarka je na sastanku sa ambasadorom Imamurom istakla da je završena Studija izvodljivosti za RHE Bistrica, kao i da se procenjuje da će izgradnja tog postrojenja koštati više od milijardu evra. Iako se pominje u kontekstu EXPO 2027, izgradnja RHE Bistrica sigurno neće biti završena niti je planirano da se završi do te izložbe, već se računa da će proraditi 2032. godine.

Ništa manje skup nije ni drugi projekat pomenut na ovom sastanku, ali ne i u planu EXPO 2027 – a to je izgradnja Đerdapa 3, koja je procenjena na čak 1,4 milijarde evra. U toku je izrada tehničke dokumentacije za RHE Bistrica i Đerdap 3.

Budžetom za 2024. godinu planirano je, inače, da se za izgradnju RHE Bistrica izdvoji 900 miliona evra, ali je još sredinom prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je vrednost tog projekta narasla na 1,2 milijarde evra.

Ministarka Đedović Handanović je među projekte koji treba da budu završeni do EXPO 2027 ubrojala i gasnu interkonekciju sa Severnom Makedonijom, naftovod Srbija-Mađarska, kao i EPS-ov vetropark Kostolac i dodala da predstoje velika ulaganja u jačanje kapaciteta prenosne i distributivne mreže.

Izgradnja gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom podrazumeva radove na 146 kilometara dugoj trasi Orljane-Leskovac-Vranje-granica sa Severnom Makedonijom, a vrednost radova se 2022. godine procenjivala na više od 70 miliona evra.

Naftovod Srbija-Mađarska je zaključkom Vlade proglašen projektom od značaja za Republiku Srbiju, a njegovom izgradnjom bi se, kako je obrazloženo, omogućilo stabilno snabdevanje domaćeg tržišta sirovom naftom, a nakon prerade i derivatima nafte, „što je preduslov za ekonomski razvoj“. Sirova nafta u našu zemlju za sada stiže samo hrvatskim nafotvodom Janaf, dok bi spajanje sa mađarskim sistemom značilo i pristup sirovoj nafti iz naftovoda „Družba“.

Vrednost projekta izgradnje naftovoda Srbija-Mađarska procenjena je na 100 miliona evra, ali u ovogodišnjem budžetu nisu planirana sredstva za njegovo sprovođenje.

Projekat koji spada u okvir plana EXPO 2027, a koji bi trebalo da bude završen tokom ove godine je izgradnja EPS-ove vetroelektrane Кostolac. On obuhvata izgradnju 20 generatora ukupne snage 66 megavata i prostire se na lokacijama Drmno, Petka, Ćirikovac i Кlenovnik, na prostoru zatvorenih površinskih kopova i odlagališta ogranka TE-КO Кostolac.

Vrednost ovog projekta je 144 miliona evra, a radovi koji su uveliko u toku finansiraju se iz kredita, grantova i sopstvenih sredstava EPS-a.

Prema izjavama domaćih zvaničnika, bilo u okviru plana EXPO 2027 ili ne, do kraja decenije planirana su ulaganja od 15 milijardi evra u domaće energetske kapacitete, pa je u toku potraga za zainteresovanim investitorima, a u poslednje vreme najčešće se pominju oni iz – Japana.

„Ambasador Imamura ukazao je na višegodišnje kvalitetne odnose dve zemlje i podržao novi investicioni plan Srbije koji treba da omogući razvoj privrede, modernizaciju i tranziciju ka zelenoj ekonomiji, u čemu Japan može da da značajan doprinos“, stoji u saopštenju koje je prosleđeno medijima posle sastanka sa resornom ministarkom.

Imamura je, kako je istaknuto, iskazao zadovoljstvo da postoji zainteresovanost obe strane za saradnju u izgradnji i finansiranju RHE Bistrica, kao i na drugim energetskim projektima.