MMF pozvao da buduća ad hoc potrošnja bude svedena na minimum

U detaljnom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), čija je misija boravila u Beogradu od 23. marta do 5. aprila povodom analize sprovođenja 2,4 milijarde evra vrednog stand-by aranžmana sa Srbijom, između ostalog se upozorava da treba izbegavati „odstupanja od fiskalnog pravila“, kao što je nedavna odluka o povećanju penzija u oktobru i januaru.

Uz konstataciju da se aktuelni aranžman sprovodi prema dogovoru kao i da je Srbija ostvarila impresivne ekonomske rezultate u protekloj deceniji a da je potreba za sklapanjem aranžmana nastala zbog „prelivanja“ posledica rata u Ukrajini i problema u domaćem energetskom sektoru, MMF se u analizi osvrnuo i na nekoliko odluka donetih tokom maja i juna, a koje podrazumevaju zahvatanja budžetskih sredstava.

„Nove mere su naknadno uvedene u maju i junu, uključujući povećane poljoprivredne subvencije, ad hoc povećanje penzija sredinom godine i dodatno povećanje plata u javnom sektoru. Ove mere iznose oko 0,9 procenata BDP-a u 2023. godini, ali se mogu uskladiti sa cijevima aranžmana, pa bi otprilike polovina te potrošnje mogla biti nadoknađena rastom prihoda budžeta, a polovina uštedama na drugim mestima, uključujući niže subvencije državnim preduzećima iz sektora energetike“, stoji u izveštaju MMF-a.

Iako su se vlasti složile da nadoknade nedavna povećanja rashoda, buduća ad hoc potrošnja treba da bude svedena na minimum i da se izbegavaju odstupanja od fiskalnog pravila, poručili su iz MMF-a.

„Nedavno ad hoc povećanje isplata penzija prevazišlo je povećanje zahtevano novim mehanizmom indeksacije penzija, koji je ključni deo fiskalnog pravila. Takvi postupci potkopavaju kredibilitet pravila i treba izbegavati buduća odstupanja. Pored toga, svaki budući fiskalni ‘višak’ u odnosu na ciljeve programa treba da se sačuva ili iskoristi za prioritetne investicije, umesto da se troši na ad hoc način“, istakli su iz MMF-a u izveštaju.

Kamatne stope i monetarna politika

MMF u izveštaju ocenjuje da bi Narodna banka Srbije (NBS) trebalo da nastavi da pooštrava monetarnu politiku kako bi smanjila inflaciju, ojačala dinarizaciju i poduprla de fakto stabilni devizni kurs Srbije.

„To verovatno zahteva dalja povećanja referentne kamatne stope. Kretanje inflacije treba pažljivo pratiti“, stoji u izveštaju uz ocenu da visoka inflacija i dalje predstavlja ključni izazov.

Šta će biti sa javnim i državnim preduzećima?

Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Srbije povučen je iz skupštinske procedure početkom juna, što je potvrdila i premijerka Ana Brnabić.

MMF u svom izveštaju otkriva da je usvajanje predloga tog zakona jednom već odloženo – i to krajem decembra prošle godine, uz podršku te međunarodne organizacije „kako bi se omogućilo vreme za potpunu reviziju najbolje međunarodne prakse“.

U izveštaju se konstatuje da je vlada usvojila Predlog zakona u maju 2023. godine i da se očekuje da će on biti upućen parlamentu ubrzo nakon „javne komunikacijske kampanje kako bi se objasnili ciljevi reforme upravljanja državnim i javnim preduzećima“.

Lansiranje takve kampanje pomenula je i premijerka u izjavi povodom povlačenja predloga zakona.

„Povući ćemo zakon da bismo dodatno komunicirali sa građanima, nevladinim organizacijama, strukovnim organizacijama. Ponovo ćemo organizovati javne konsultacije“, najavila je premijerka.

Energetika u fokusu

Pored poruke da je neophodno nastaviti sa povećanjem cena struje za osam odsto i gasa za 10 odsto u novembru i maju, izveštaj MMF-a konstatuje da su energetskom sektoru potrebne velike investicije u oblasti električne energije kao i radi poboljšanja energetske bezbednosti.

„Vlasti su razvile prioritetni plan ulaganja u energiju sa punim troškovima za narednih dve do pet godina, koji uključuje projekte u sektoru električne energije, gasa i nafte koji imaju za cilj poboljšanje energetske bezbednosti, stabilizaciju proizvodnje električne energije i uštedu energije. Oni se kreću od projekata koji osiguravaju pouzdanu proizvodnju električne energije na bazi uglja do novih interkonektora prirodnog gasa za diversifikaciju snabdevanja, novih naftovoda, projekata uštede energije i razvoja zelene infrastrukture. Plan je usklađen sa predviđenim potrebama potrošnje energije u srednjoročnom i dugoročnom periodu i biće objavljen kao deo nove Strategije razvoja energetike“, istakli su u izveštaju.