Na loš kvalitet ovogodišnje borovnice uticale visoke temperature

Ovogodišnja ponuda borovnica na beogradskim pijacama je izuzetno mala u odnosu na prethodne godine.

Iako se cene kreću od 500 do 1.000 dinara za kilogram, kvalitet je daleko lošiji od prethodnih sezona.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da su na kvalitet i rod borovnice uticale pre svega vremenske prilike, velike vrućine i majske kiše.

“Ova godina je specifična. Imali smo jako velike štete od niskih temperatura, kasnije velike količine padavina koje su takođe napravile štetu. I sad ovo, poslednje nevreme što se desilo, olujni vetrovi i sama tuča od grada je napravila velike štete u celoj centralnoj Srbiji”, ocenjuje Keserović.

Kada je reč o borovnici naš sagovornik ističe da je na loš kvalitet ploda uticalo to da su usred berbe temperature nekoliko dana bile skoro 40 stepeni.

“Ogromne vrućine ne pogoduju borovnicama, a to se upravo desilo za vreme branja roda, što je dodatno uticalo na veliku dehidrataciju. Bilo je i dosta vlage u zemljištu zbog majskih kiša i to je sve takođe dovelo do lošijeg kvaliteta ovogodišnjeg roda borovnice”, objašnjava Keserović za Biznis.rs.

On dodaje da je na smanjenje prinosa uticaj imalo loše oprašivanje i oplodnja za vreme cvetanja.

“Loše oprašivanje je ove godine zadesilo i kruške i šljive i borovnice. Čim su temperature ispod 12 stepeni pčele ne lete, a naši poljoprivrednici nemaju naviku da u voćnjake unose bumbare osim proizvođača trešanja u Vojvodini koji to rade. Prvo je kvalitet borovnica bio odličan, a onda pojavom izuzetno visokih temperatura koje su praćene viskom količinom vlage u zemljištu, kvalitet je znatno opao”, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Na Vlasini borovnica obično ima u izobilju, ali ove godine rod je vrlo mali. Beračima se ne isplati da beru borovnice zbog niske otkupne cene od 140 dinara po kilogramu, piše RTS.

I otkupljivači gube. Prošle godine otkupljivali su pet do sedam tona dnevno, a sada 500 do 700 kilograma.

„I mi smo na gubitku, jer mi unapred plaćamo troškove državi za bavljenje tim poslom i to po kilogramu, a onda kada ne možemo da otkupimo te količine mi nemamo od čega da finansiramo dalje radove. Borovnica je najkvalitetnija zrela. Kada se otkupi, deo se odmah plasira kupcima u svežem stanju, a ostatak zamrzava“, kaže Tomislav Stanković, vlasnik hladnjače „Vlasina promaja“.

Inače poslednjih deset godina zasadi pod borovnicom su se u Srbiji sa 200 hektara povećali na 2.500 hektara.

Po podacima Privredne komore Srbije, povećavanje površina pod zasadima borovnice je konstantno iz godine u godinu, pre svega zbog posledica stabilne cene koja se kreće i do 1.500 dinara po kilogramu. Prvi veći rod borovnice očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje. Prinosi varijaju i kreću se od jedne, dve, tri, pet, 12 tona po hektaru, pa sve i do više od 25 tona po hektaru.

“Ono što ljude odbija su velika ulaganja u početku, potrebna je protivgradna mreža, odličan kvalitet vode, priprema zemljišta i kvalitetan sadni materijal. Ali sa druge strane, sa cenom otkupa zasad ste više nego sigurni”, kazao je Aleksandar, voćar iz okoline Loznice.