S&P bi razmotrio investicioni rejting za Srbiju ako se „sklopi više kockica“

Srbija u poslednje vreme intenzivno radi na dostizanju takozvanog investicionog rejtinga, a prva agencija koja je naznačila da bi to moglo i da se ostvari u narednih godinu dana je Standard & Poor’s (S&P).

Ona je u poslednjem izveštaju Srbiji dodelila stabilne izglede iz pozitivnih u okviru BB, ali uz napomenu da bi za promenu moralo da se „sklopi više kockica“, piše Nova ekonomija.

„Mogli bismo da razmotrimo unapređenje (rejtinga) u narednih 12 meseci ukoliko se spoljna pozicija Srbije poboljša iznad naših očekivanja, na osnovu snažnijeg izvoza ili neto priliva direktnih stranih investicija (SDI). Pored toga, jači fiskalni učinak koji pomaže u smanjenju neto državnog duga takođe može dovesti do poboljšanja“, navodi se u saopštenju S&P.

U svom izveštaju agencija S&P ocene pravda očekivanim ubrzanjem privrednog rasta u tekućoj godini i narednim godinama, održivim rastom („koji se pokazao otpornim na izazove iz međunarodnog okruženja“), deviznim rezervama koje su stvorene u prethodnom periodu, ali i široko rasprostranjenim stranim direktnim investicijama, koje „mogu pomoći Srbiji da uspešno amortizuje eventualne rizike iz spoljnog okruženja“.

Uprkos ambicioznim ciljevima javnih investicija, S&P misli da će biti mesta za manji deficit u poređenju sa ciljem vladinog deficita od 2,2 odsto BDP-a u 2024.

Sa druge strane, izgledi za rast Srbije mogli bi da se smanje i zbog smanjene spoljne tražnje ključnih trgovinskih partnera kao što je EU, u koju odlazi oko 65 odsto srpskog izvoza.

Pored toga, značajno oslanjanje Srbije na protok ruskog gasa kroz gasovod Balkanski tok predstavlja rizik, piše Nova ekonomija na osnovu izveštaja S&P.

„Ipak, napori srpskih vlasti da diverzifikuju kanale za uvoz gasa, kao što je priključenje gasnog interkonektora Bugarska-Srbija u decembru 2023. godine, pomoći će da se delimično ublaži ovaj rizik. Kao rezultat toga, Srbija će moći da uveze oko 0,4 milijarde kubnih metara azerbejdžanskog prirodnog gasa godišnje, od otprilike tri milijarde kubnih metara koje zemlja potroši godišnje“, stoji u izveštaju.

EU takođe ističe oklevanje Srbije da se uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije kao još jednu prepreku njenom pristupanju, kaže S&P.

„Aspiracije Srbije za EU ​​mogle bi da poboljšaju kontrolu i ravnotežu srpskih institucija, ali će proces pridruživanja verovatno biti dug i složen. Napredak je spor otkako je zemlja dobila status kandidata za članstvo u EU 2012. Samo dva od 35 poglavlja su do sada privremeno zatvorena, naglašavajući obimni posao koji tek predstoji“, stoji u izveštaju.

Ali Srbija se takođe bori sa jedinstvenim izazovima, posebno sa potrebom da se normalizuju odnosi sa Kosovom, kako navodi agencija i dodaje da „formalno potpisivanje Ohridskog sporazuma izgleda malo verovatno u kratkom roku usred još uvek pojačanih tenzija“.

S&P se osvrnuo i na decembarske izbore navodeći da „iako su međunarodni posmatrači priznali da izbori u velikoj meri dozvoljavaju slobodu izražavanja i okupljanja, proces je takođe pokazao zabrinutost zbog nekih izbornih nepravilnosti, kao što je nedostatak jasnog razdvajanja između zvaničnih funkcija i aktivnosti kampanje“.