Tromesečni euribor premašio tri odsto

Građani koji imaju dugoročne kredite sa promenljivom kamatnom stopom koja uključuje tromesečni euribor (3M) početkom aprila dobili su obaveštenja od svojih banaka o novom iznosu mesečnih obaveza. Naime, vrednost euribora od 31. marta koristi se u obračunu kamate za aprilsku, majsku i junsku ratu kredita, a to je – 3,038 odsto.

U poređenju sa prethodnim kvartalom, odnosno kamatom koja je važila na dan 31. decembra 2022. godine, reč je o značajnom rastu od skoro celog procenta.

Konkretno, tromesečni euribor je poslednjeg radnog dana prošle godine vredeo 2,132 odsto, a svoj rast nastavio je i tokom aprila, pa je pred Uskršnji vikend stigao do vrednosti od 3,175 odsto. U prevodu – ako vam kamata na kredit iznosi tri odsto plus 3M euribor, ona je sa 5,132 odsto u januaru skočila na 6,038 odsto krajem marta.

Što se tiče šestomesečnog euribora (6M), čija se vrednost za korisnike kredita obračunava dva puta godišnje – krajem juna i krajem decembra – ona je 14. aprila premašila novu granicu od 3,5 odsto. Iznosila je tačno 3,51 procenta.

Ekonomisti i analitičari smatraju da će Evropska centralna banka (ECB) najverovatnije nastaviti da povećava ključne kamatne stope bar do sredine ove godine, što će uticati i na dodatno poskupljenje kredita, odnosno rast mesečnih rata, jer će doneti skok kamate po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuju novac – euribora (Euro Interbank Offered Rate).

“Sada najviše ljudi uzima kredite za biznis, pogotovo oni koji imaju poslove sa dobrom perspektivom za razvoj, a drugi deo čine krediti za refinansiranje. Ljudi koji ne mogu da servisiraju svoje mesečne rate uzimaju nove zajmove, da ne bi ulazili u kašnjenje. To je mnogo lakše učiniti kod nekih kratkoročnih kredita, od šest do 12 meseci, iako situacija se euriborom nije povoljna i verovatno se neće popraviti još neko vreme”, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

U prethodnih godinu dana mesečne rate kredita su rasle od desetak, pa do više od 50 evra. Bankari i dalje podsećaju da svaka računica zavisi od konkretnog zajma, a to znači od visine kredita, ukupne kamate i varijabilnog dela, roka otplate, već otplaćenog dela… Što je kredit u kasnijoj fazi manji je udeo kamate u mesečnoj rati, pa korisnici mogu očekivati i manje povećanje prilikom skoka euribora.

Inače, od pet najvećih banaka u Srbiji, tri banke svoje promenljive kamate vezuju za tromesečni euribor, a ostale dve za šestomesečni. To znači da se rate kredita usklađuju 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra (u prvom slučaju), odnosno 30. juna i 31. decembra (u drugom). Takođe, postoji i bar jedna banka na srpskom tržištu koja svoje varijabilne kamate vezuje za jednomesečni euribor (1M). Ona svakog meseca šalje novi obračun rate svojim klijentima.

I Narodna banka Srbije nastavlja da povećava referentnu kamatu

Izvršni odbor Narodne banke Srbije povećao je početkom aprila referentnu kamatnu stopu za novih 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, čime je nastavio već 12-mesečno zaoštravanje monetarne politike. Povećana je i stopa na depozitne olakšice, na 4,75 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,25 procenata. Tako su uz kredite indeksirane u evrima dodatno poskupeli i dinarski krediti.

U saopštenju iz kabineta guvernera NBS istaknuto je da je pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor procenio da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije.

“Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamate na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope”, ocenjeno je iz centralne banke.

Najnoviji kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije pokazuje da učešće docnje u dugu ukupnih bankarskih kredita iznosi 2,8 odsto, koliko je bilo i krajem prošle godine. Kašnjenje u dugu po osnovu kredita stanovništva čini 2,3 odsto kredita, što je blago smanjenje u odnosu na 31. decembar, kada je iznosilo 2,5 procenata.

Pojedini bankari očekuju rast takozvanih loših, odnosno nenaplativih kredita (NPL) u narednom periodu, a sličnog je mišljenja i profesor Ljubodrag Savić.

„Pamtimo kada je stopa loših kredita za privredu bila 30 odsto, a kod građana 10-11 odsto. Verovatno zato što je novac dugo bio prilično jeftin. Trenutno je udeo kredita koji su u docnji praktično zanemarljiv i to je ohrabrujući rezultat na nivou celog društva, ali on će svakako rasti u narednom periodu. Ljudi bi trebalo da budu oprezni, kao i Narodna banka Srbije“, zaključuje profesor Savić u razgovoru za Biznis.rs.