Brisel otvorio pregovore o pristupanju za još dve zemlje

Članstvo Ukrajine u EU promenilo bi ulogu pojedinih zemalja u zajedničkom budžetu

AnalizaPoslovanjeSvet

17.12.2023 11:22 Autor: Vladimir Jokanović 3

Članstvo Ukrajine u EU promenilo bi ulogu pojedinih zemalja u zajedničkom budžetu Članstvo Ukrajine u EU promenilo bi ulogu pojedinih zemalja u zajedničkom budžetu
Višečasovni razgovori koje su lideri EU vodili u noći između četvrtka i petka u Briselu rezultirali su odlukom o otvaranju pregovora o pridruživanju sa... Članstvo Ukrajine u EU promenilo bi ulogu pojedinih zemalja u zajedničkom budžetu

Višečasovni razgovori koje su lideri EU vodili u noći između četvrtka i petka u Briselu rezultirali su odlukom o otvaranju pregovora o pridruživanju sa Ukrajinom. Pregovori su otvoreni i za pridruživanje Moldavije, dok je Gruziji dodeljen status kandidata za članstvo, ali u prvom planu je Ukrajina, ne samo zbog rata koji se tamo vodi.

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel (Charles Michel) naveo je da je odluka o otvaranju pregovora sa Ukrajinom (i Moldavijom) „veoma moćan politički signal“, prenosi Guardian. Odluka jeste politička i veliko je pitanje da li će i kada Ukrajina stići do članstva u EU, ali ako bude, to bi osim političkih imalo i značajne finansijske i institucionalne posledice.

Nemački Institut za međunarodna i bezbednosna pitanja, u svojoj analizi povodom dodele statusa kandidata za članstvo u EU Ukrajini prošle godine, izdvoijio je tri pregovaračka poglavlja koje će biti najteže usaglasiti. To su poljoprivreda, klimatska politika i vladavina prava. To bi i bez rata bile veoma teške teme, a zbog rata je nepredvidivost ovih pitanja potpuna.

Poljoprivredni pregovori su među najdužim u bilo kom procesu pristupanja, jer su direktno povezani sa budžetskim pitanjima, a samim tim i sa raspodelom sredstava unutar nove države i starih članica. Poljoprivredni rashodi čine 30 odsto budžeta EU i odlučujući su faktor u određivanju pozicija neto davaoca i primaoca sredstava.

Aranžman poljoprivrednih subvencija EU, koje se u velikoj meri isplaćuju kao direktna plaćanja po hektaru, određuje budžetske prinose. U Ukrajini, pored malih privatnih, postoje i velika državna preduzeća i poljoprivredna gazdinstva sa farmama znatno većim od 1.000 hektara. Da bi se subvencionisala takva gazdinstva, prvo bi morale da se uspostave administrativne strukture zasnovane na modelu EU.

Foto: Beta/AP

Usklađivanje prehrambenih standarda takođe je važno za integraciju u unutrašnje tržište, a pristupanje poljoprivredno jake Ukrajine moglo bi da pruži podsticaj za ukidanje postojećih poljoprivrednih subvencija u korist zaštite životne sredine. Istovremeno, pridruživanje Ukrajine ojačalo bi EU kao geostrateškog aktera u poljoprivredi i snabdevanju. EU bi imala 30 odsto udela u izvozu pšenice i pretekla bi Rusiju koja je najdominantnija u tom segmentu na svetskom tržištu.

Procena budućih prioriteta energetske politike Ukrajine jednako je teška kao i procena izvoznog potencijala zemlje za nuklearnu energiju, biomasu ili vodonik. Posleratni programi oporavka i rekonstrukcije za obnovu uništene infrastrukture ili modernizaciju industrije biće od suštinskog značaja, jer će dugoročno oblikovati strukturu potrošnje energije.

Zbog nedostatka srednjoročnog planiranja i ekonomskih posledica rata, malo je verovatno da će glavni prioriteti Ukrajine uključivati usklađivanje njenih zakona o energetici i životnoj sredini sa pravnim tekovinama EU i izgradnju administrativnih kapaciteta u oblastima politike koje zahtevaju puno regulative. Očekivanja da Ukrajina dostigne EU prosek neto nulte emisije gasova staklene bašte do 2050. godine, deluje previše optimistično. Prelazak na klimatski neutralnu ekonomiju potrajaće verovatno znatno duže, a sve zavisi od rata.

Foto: Beta/AP

Rat u Ukrajini predstavlja veliki izazov za EU sa stanovišta nevojne bezbednosti. Brzo rastuća dostupnost oružja u Ukrajini predstavlja značajan rizik za unutrašnju bezbednost EU. Takođe, Ukrajina pati od široko rasprostranjene korupcije i slabe vladavine prava. Tokom pregovora o pristupanju EU, sistemskim antikorupcijskim merama treba dati prioritet.

EU brine i zbog ratne dominacije izvršne vlasti i eventualnog daljeg zabranjivanja političkih partija ili davanja mnogo uticaja boračkim organizacijama. EU, osim u slučaju Kipra, nema iskustva sa spornim granicama svojih članica, a Ukrajina je ogroman izazov u tom smislu. To će stajati na putu punom članstvu Ukrajine u Šengenskoj uniji, čak i u slučaju pristupanja EU.

Finansijske implikacije pristupanja Ukrajine EU bile bi ogromne. Izveštaj Svetske banke, EU, UN i vlade Ukrajine iz marta ove godine pokazao je da su procenjeni troškovi rekonstrukcije i obnove Ukrajine od ratnih razaranja već tada dostigli više od 380 milijardi evra. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) predložila je da 45 odsto tih sredstava obezbedi EU putem zajmova i grantova do 2027. godine.

Prema oceni američkog think-tank instituta Brookings, EU trenutno nema dodatni kapacitet budžeta koji može da apsorbuje troškove novih država članica. Ukoliko bi Ukrajina postala deo EU, onda bi neke zemlje koje su do sada više primale nego što su davale u budžet EU promenile ulogu. Među zapadnim zemljama, samo Grčka i Portugal bi mogle i dalje da primaju više nego što daju, a Slovenija, Češka i Estonija verovatno bi morale da počnu da daju više nego što primaju.

Način na koji je Ukrajina dobila odobrenje za otvaranje pregovora o članstvu bio je krajnje neobičan i do sada jedinstven u EU. Mađarski premijer Viktor Orban koji se protivio ovoj odluci napustio je salu za sastanke kako ne bi učestvovao u raspravi i odlučivanju. Mediji navode da je Orbana nemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Scholz) nagovorio da ode na kafu dok se ne završi stvar oko Ukrajine. Mađarski premijer preskočio je taj deo sastanka, ali se vratio na vreme da uloži veto na davanje 50 milijardi evra pomoći za Ukrajinu.

Orban je prokomentarisao da je odluka o otvaranju pregovora sa Ukrajinom „loša“, kao i da nije želeo da učestvuje u njenom donošenju. Rekao je da Mađarska neće platiti finansijske i ekonomske troškove te odluke, već da troškove moraju snositi oni koji su tu odluku doneli. Ponovio je i da nije interes Mađarske da Evropska unija uzima kredite za finansiranje pomoći Ukrajini. Prema njegovoj oceni, Kijevu ne treba pomagati oružjem, već treba zaustaviti rat, prenosi Sputnik. Kremlj je ocenio da je odluka o otvaranju pregovora sa Ukrajinom doneta da bi „nervirala Rusiju“.

  • ZVONČICA

    17.12.2023 #1 Author

    Sigurna sam da bi promenilo puno toga

    Odgovori

  • BLIZANAC

    17.12.2023 #2 Author

    Šta sve EU pada na pamet ne mogu da verujem

    Odgovori

  • LAV

    17.12.2023 #3 Author

    Pa pre ce Ukrajina uci u EU nego Srbija.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.