Kina odlučna da na evropske sankcije odgovori istom merom

Kina je pozvala Evropsku uniju da „postupa razborito“ u razmatranju novog paketa antiruskih sankcija koje bi mogle da utiču na trgovinu sa Pekingom. Kinesko Ministarstvo trgovine saopštilo je da će pomno pratiti razgovore među državama članicama EU o predlogu Evropske komisije o uvođenju trgovinskih ograničenja protiv zemalja koje zaobilaze antiruske sankcije.

„Kina se odlučno protivi jednostranim sankcijama koje nemaju osnova u međunarodnom pravu i nisu odobrene u Savetu bezbednosti UN“, saopštilo je ministarstvo. Upozorenje Pekinga o predloženom paketu sankcija stiglo je nakon što je američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony Blinken) rekao da su Vašington i Brisel sve više saglasni po pitanju Kine, prenosi Irish Times.

Peking je više puta upozorio EU da ne sankcioniše njegove kompanije, a kineski predstavnici rekli su da će odgovoriti istom merom.

„Ako evropska strana bude uvela sankcije kineskim kompanijama, a da nam nije pružila čvrste dokaze koji bi pokazali da se te kompanije bave aktivnostima koje bi mogle da zaobiđu ili koje su zaobišle evropske sankcije Rusiji, onda ćemo svakako uzvratiti“, rekao je kineski ambasador u EU, Fu Kong, prenosi South China Morning Post.

Blinken je naveo da je ključna reč konvergencija, kao i da su SAD i EU radile na stvarima kao što su mehanizmi za proveravanje investicija, koordinacija i kontrola izvoza, kao i na diverzifikaciji lanaca snabdevanja i suočavanju sa nekim netržišnim praksama.

„Polazimo od potpuno istog pristupa, a to je da niko od nas ne traži konfrontaciju, niko od nas ne traži hladni rat i niko od nas ne traži razdvajanje. Naprotiv, svi imamo koristi od investicija i trgovine sa Kinom. Za razliku od razdvajanja, mi smo fokusirani na uklanjanje rizika“, rekao je američki državni sekretar, dodajući da su partneri sa obe strane Atlantika saglasni u pogledu nekih izazova koje postavlja odnos sa Kinom.

Njegovoj izjavi prethodio je sastanak trgovinskog i tehnološkog saveta SAD – EU u Švedskoj. Savet je u zajedničkom saopštenju izrazio zabrinutost zbog kineskog isključivanja inostranih firmi iz sektora proizvodnje medicinskih uređaja, kao i zbog drugih „netržišnih politika“. Takođe, izražena je i duboka zabrinutost zbog kineskog „pojačavanja ruskih dezinformacionih narativa o ratu“ u Ukrajini, koji utiče na mišljenje u Africi i Latinskoj Americi.

U svetlu zaoštravanja odnosa Kine i SAD je i nedavna odluka kineskog ministarstva odbrane da odbije sastanak ministara odbrane dve zemlje koji je predložio Vašington. Pentagon je saopštio ranije ove nedelje da je Peking odbio predlog navodeći istovremeno da je važno da kanali komunikacije ostanu otvoreni kako „konkurencija ne bi prešla u sukob“.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su SAD i EU krive za prakse za koje optužuju Kinu. „Mi takođe obraćamo veliku pažnju na netržišne ekonomske prakse. Ako su SAD i EU zabrinute zbog ovog pitanja, predlažemo da sami preduzmu akcije i pre svega prestanu da preduzimaju jednostrane sankcije i da vode diskriminatorsku politiku u ime nacionalne bezbednosti“, navedeno je pored ostalog u saopštenju.

Prema oceni Pekinga, svetska ekonomija nalazi se pod pritiskom, a SAD i EU kao velike ekonomije treba da preuzmu odgovornost i da igraju pozitivnu ulogu. To bi značilo da obezbede otvoreno, inkluzivno, transparentno i nediskriminatorno okruženje za međunarodnu trgovinu i investicije.

U poslovnoj zajednici postoji zabrinutost da Brisel smanjuje evropsku konkurentnost, zauzimajući tvrde geopolitičke stavove. EU će 20. juna predložiti strategiju ekonomske bezbednosti koja uključuje neke smernice za proveru izlaznih investicija namenjenih Kini. Plan je da se spreči da evropske firme ulažu u kineske kompanije visoke tehnologije koje mogu imati vojnu primenu.

EU i Kina zaključile su krajem 2020. godine investicioni sporazum, koji bi obema stranama trebalo da otvori nove poslovne mogućnosti i ukloni postojeće barijere za evropske kompanije u Kini. Kako su tom prilikom ocenili eksperti, Brisel je dobio najbolju moguću ponudu od Pekinga. U zamenu za bolji pristup evropskom tržištu, Peking je preuzeo obavezu da svake godine objavljuje spisak subvencija koje se dodeljuju određenom sektorima. Evropskim kompanijama obećan je bolji pristup proizvodnji, inženjeringu, bankarstvu, računovodstvu, nekretninama, telekomunikacijama i konsaltingu.

Prema tadašnjim ocenama analitičara, potvrđivanjem dogovora sa Pekingom, Brisel je preuzeo rizik od nesuglasica u odnosima sa Vašingtonom, nakon što je tada novoizabrani američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) najavio da neće prekinuti trgovinski rat sa Kinom, koji je započeo Donald Tramp (Donald Trump). On je tada pozvao na stvaranje međunarodne antikineske koalicije saveznika i istomišljenika, a investicioni sporazum između EU i Kine u međuvremenu je zaboravljen.