Mićović: Cena nafte pokazuje da su ponuda i potražnja uravnotežene

Kada su u pitanju sukobi na Bliskom istoku. nijedna zemlja značajniji proizvođač nafte još nije direktno uključena u sukob. Napadi na brodove u Crvenom moru mogu da naruše logistiku, ali taj doprinos ceni nafte kroz povećanje troškova osiguranja ili produženja rute plovidbe već je ranije uključen, ocenio je za Biznis.rs Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije,

Uprkos ratovima u Gazi i Ukrajini, kao i globalno nestabilnim geopolitičkim prilikama, cena nafte je već mesecima na relativno niskom nivou. Prema podacima specijalizovanog portala OilPrice, cena referentnpm naftom Brent u petak uveče trgovalo se po ceni nižoj od 84 dolara za barel, dok je američka sirova nafta WTI koštala oko 80 dolara po barelu.

„Problemi usled rusko-ukrajinskog sukoba, a pre svega sankcija uvedenih Rusiji su prevaziđeni, Ruska nafta je našla svoj put do drugih tržišta, a neka druga nafta je zauzela to mesto u Evropi. Pretnje po sigurnost snabdevanja su i dalje velike, ali su na nivou pretnji, pa ne ostavljaju veliki trag na tržištu nafte“, objasnio je Mićović.

Prema njegovim rečima, to što se cene nafte stabilizovala između 80 i 85 dolara po barelu znači da su ponuda i potražnja uravnotežene. „E to je neobično, jer se očekivao veliki rast potražnje, kao posledica ekonomskog rasta u najrazvijenijim zemljama sveta, ali to je izostalo. Kina svoj ekonomski rast delom pokriva iz sopstvenih rezervi, a delom kupujući rusku naftu, što ne doprinosi poremećaju ravnoteže“, kazao je Mićović.

Izvor: Udruženje naftnih kompanija Srbije

Irak je najavio da neće više podržavati smanjenja proizvodnje koja uvodi OPEC+. Pitali smo Mićovića da li bi ova odluka Bagdada, ako bude konačna, mogla da ugrozi planove o nastavku smanjenju proizvodnje koje ima OPEC+, pre svega Saudijska Arabija i Rusija?

„Bilo je takvih najava i drugih zemalja i ranije, ali je savez opstajao, bilo revizijom kvota, bilo pojedinačnim dobrovoljnim smanjenjem koje i danas sprovode Saudijska Arabija i Rusija. Jednog dana će ovaj vid udruživanja biti nepotreban zemljama izvoznicama, ali ne deluje da je sada vreme za to, jer još su sveža iskustva o dostizanju ekstremno i rekoa bih neodrživo niskih cena nafte, kao posledica znatno većih ponuda od realnih potreba“, naveo je naš sagovornik.

Kada je reč o posledicama nedavnog izlaska Angole iz organizacije zemalja izvoznica nafte OPEC, Mićović navodi da je teško već sada to proceniti. „Budući da izlazak, pretpostavljam, znači i povećanje izvoza Angole, svima je jasno da to ne može bitno uticati na ravnotežu ponude i potražnje, ali može podstaći još neku od zemalja članicu OPEC+ na razmišljanje o povećanju prihoda na isti način“, ocenio je Mićović.

Zemlje izvoznice nafte, pre svih Rusija i Saudijska Arabija, politikom smanjenja proizvodnje održavaju cenu nafte, a jedna od posledica toga je relativno visoka cena benzina u SAD, koji je protekle nedelje u proseku koštao oko 3,57 dolara za galon (3,785 litara). Istovremeno, ruske naftne kompanije suočavaju se sa kašnjenjem u plaćanju sirove nafte i goriva, jer banke u Kini, Turskoj i UAE postaju opreznije, kako se ne bi našle na meti sekundarnih američkih sankcija.

„Neću se upuštati u procenu koga su sankcije više pogodile, Rusiju ili one koji su ih uveli, ali izvesno je da i jedna i druga strana imaju problem zbog silnih tržišnih barijera koje su uspostavljene“, zaključio je Mićović.