Privreda EU rastrzana između SAD i Kine
29.1.2023 08:01 Autor: Marija Krsmanović 19
Evropska unija podržava i štiti svoju industriju i biznis tako što radi na tome da ukloni prepreke u trgovanju kako bi izvoznici imali mogućnost da posluju po fer uslovima, kao i pristup drugim tržištima, navodi se na zvaničnom sajtu EU kao objašnjenje uloge ove zajednice u međunarodnom poslovanju.
Međutim, sankcije uvedene Rusiji dovele su do toga da veliki broj kompanija sa sedištem u EU izgubi pristup jednom od većih svetskih tržišta. Prema podacima objavljenim na sajtu Evropske komisije, Rusija je bila peti najveći trgovinski partner EU, sa ukupnim udelom u razmeni dobara sa evropskom zajednicom od 5,8 odsto.
U 2021. godini ukupna robna razmena između EU i Rusije iznosila je 257,5 milijardi evra. Izvoz EU iznosio je 99 milijardi evra, a najveći udeo imale su mašine i oprema (19,5 milijardi evra, odnosno 19,7 odsto), a potom motorna vozila (8,95 milijardi evra – devet odsto), farmaceutski proizvodi (8,1 milijardi evra – 8,1 odsto), električna oprema i mašine (7,57 milijardi evra – 7,6 odsto), i plastike (4,38 milijardi evra – 4,3 odsto).
Sudeći po ovim podacima, evropska industrija našla se sankcionisanjem Rusije u nezavidnom položaju.
Dodatnu prepreku na putu oporavka predstavlja i Zakon o smanjenju inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama, za koji evropski političari smatraju da bi mogao biti štetan po kompanije i privrede EU.
Podsećamo, u drugoj nedelji januara evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton (Thierry Breton) izjavio je da EU mora reagovati na isti način na koji je to činila tokom pandemijske krize, te da je u ovoj situaciji najvažnije da partneri iz evropske zajednice obezbede da se zajedničkim snagama dođe do “adekvatnog odgovora” kako bi se zaštitila industrija i održali jednaki uslovi i na unutrašnjem tržištu i na globalnom nivou.
Glavna ekonomska savetnica u Vladi Nemačke Monika Šnicer (Monika Schnitzer) izjavila je da prva ekonomija Evrope treba da diverzifikuje međunarodne poslovne partnere i da se fokusira na nove regione. Kako je tada rekla, za EU je veoma važno da se strateški pozicionira.
Ipak, SAD su i dalje najvažniji trgovinski partner EU. Tome u prilog govori podatak da je transatlantska trgovina u 2021. godini dostigla rekordni nivo od 1,2 billiona evra, što je za više od 10 odsto iznad pretpandemijskih nivoa.
Pored toga, SAD su pretprošle godine bile najveći trgovinski partner EU i u uslužnom sektoru. Bilateralna trgovina uslugama tada je iznosila više od 500 milijardi evra.
Prema podacima sa sajta EK, strane direktne investicije iz EU u SAD iznose 10 puta više u odnosu na svotu koju je evropska zajednica uložila u Kinu i Indiju zajedno.
Robna razmena između Velike Britanije i EU smanjena za petinu nakon Brexita
Velika Britanija je već dugo u samom vrhu liste trgovinskih partnera EU. Ipak, prema podacima Instituta za ekonomska i društvena istraživanja (ESRI), Brexit je smanjio ukupne tokove robne razmene između EU i Velike Britanije za skoro jednu petinu.
Istraživanje koje je ESRI objavio u oktobru 2022. pokazuje smanjenje trgovine robom iz Velike Britanije u EU za 16 odsto. Takođe, trgovanje usmereno iz EU u Veliku Britaniju smanjeno je za 20 odsto u poređenju sa prognoziranim scenarijom u slučaju da nije došlo do Brexita.
Strane direktne investicije EU u Kini zabeležile rekordni rast u 2022.
S druge strane, trgovinski odnosi sa Kinom donedavno su bili narušeni prvenstveno zbog politike nulte tolerancije na korona virus, koja je navela evropske investitore da ovu zemlju posmatraju kao “manje predvidivu, manje pouzdanu i manje efikasnu”, pisao je Bloomberg u septembru prošle godine.
Uprkos padu investicija EU u Kinu tokom poslednjih nekoliko godina, 2022. je došlo do naglog preokreta ovog trenda. Prema poslednjim podacima vladine agencije MOFCOM, investicije EU u Kini su u 2022. godini porasle za neverovatnih 92,2 odsto na godišnjem nivou.
Investicije iz Nemačke su porasle za 52,9 odsto. Do ovog porasta došlo je uprkos smanjenju direktnih stranih investicija u Kinu 2022. godine na stopu od samo 6,3 odsto godišnje, kao i kontinuiranom uticaju pandemije na kinesku ekonomiju, navodi se na sajtu China Briefing.
Prema istraživanju Nemačkog ekonomskog instituta, nemačke investicije u Kini u prvoj polovini 2022. dostigle su 10 milijardi evra, što je polugodišnji rekord i predstavlja značajno povećanje u odnosu na iznos od 6,2 milijarde evra, koji je zabeležen u istom periodu 2021. godine.
Odnosi su se u 2022. godini dodatno pogoršali nakon izbijanja rusko-ukrajinskog rata, pošto su se Kina i evropske zemlje našle na suprotnim stranama sukoba.
Pored toga, evropske zemlje su takođe bile pod pritiskom SAD koje teže da preseku ekonomske veze sa Kinom, da se distanciraju od azijske zemlje. To je dovelo do odluke pojedinih evropskih vlada da podrže zabranu izvoza čipova u Kinu. Tako su se kompanije iz EU koje proizvode napredne čipove, kao što je holandski ASML, našle direktno u unakrsnoj vatri američko-kineskog tehnološkog rata.
I pored zahlađenja odnosa, evropske zemlje su nastavile da održavaju bilateralne trgovinske i investicione odnose sa Kinom. Kako se navodi u izveštaju o odnosima između EU i Kine, EU je “ostala posvećena angažovanju i saradnji, uzimajući u obzir ključnu ulogu Kine u rešavanju globalnih i regionalnih izazova”.
Indija na desetom mestu najvećih trgovinskih partnera Evropske unije
Monika Šnicer je, govoreći o poziciji nemačke i evropske industrije, izjavila da „Azija nije samo Kina“, a to potvrđuju i odnosi EU i Indije, koja je trenutno najbrže rastuća ekonomija u razvoju na svetu.
Indija je deseti najveći trgovinski partner EU, sa udelom od 2,1 odsto u ukupnoj robnoj razmeni 2021. godine, daleko iza Kine (16,2 odsto) i SAD (14,7 odsto). Robna razmena između EU i Indije porasla je za oko 30 odsto u poslednjoj deceniji.
Početak ove godine obeležila je strateška saradnja EU i Indije u tehnološkom sektoru, što je jedan od važnijih poteza evropske zajednice, uzimajući u obzir da ova azijska zemlja postaje jedno od najvećih svetskih potrošačkih i industrijskih tržišta.
Pročitajte još:
Kako piše The Diplomat, Indija može pomoći EU da smanji jednostranu stratešku tehnološku zavisnost od Kine. S druge strane, investiranje u Indiju će pomoći Nju Delhiju u promociji sopstvene proizvodnje kroz kampanju „Make in India“ („Pravite u Indiji“).
Prema izveštaju o trgovinskim odnosima EU i Indije, u azijskoj zemlji je prisutno oko 6.000 evropskih kompanija koje direktno obezbeđuju 1,7 miliona radnih mesta, a još indirektno pet miliona radnih mesta u velikom broju sektora.
Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Ekonomski interesi investitora ispred politike
MIŠKOVIĆ
29.1.2023 #1 AuthorEU gleda svoje interese. Balansira sa obe strane i gleda da izvuče što više za sebe
VANJA
29.1.2023 #2 AuthorSAD se tu na kraju puta za sve!
kaćica
29.1.2023 #3 AuthorAmerika bi svida da bude prva
MARKO7
29.1.2023 #4 AuthorŠta li će to biti…
Milovan94
29.1.2023 #5 AuthorZbog te rastrzanosti trpe najviše obični gradjani.
DANIJELA
29.1.2023 #6 AuthorObicni gradjani trpe svakako, nazalost.
MASVIDAL
11.2.2024 #7 AuthorObicni gradjani trpe
LJUBIŠA
29.1.2023 #8 AuthorEU je nasela na igru Amerike ne misleći o katastrofalnim
posledicama po Evropu. Tek će se videti pogrešno orijentisana ekonomska politika.
MADMAX
29.1.2023 #9 AuthorBalkanski ekonomski tigrovi jedu sami sebe ostali međusobno.
LEPOSAVA
29.1.2023 #10 AuthorSve je to ocekivano
VILENJAK
29.1.2023 #11 AuthorAmeri uvek u svemu diktiraju. Pa i mir.
GOCA BG
29.1.2023 #12 AuthorAmerika diktira uslove EU,tako da se puno ne pitaju…
Milisavka
29.1.2023 #13 AuthorBiće onako kako veliki odluče
Ika
29.1.2023 #14 AuthorSAD diktira zapadu, ali istok ne zaostaje
Boba3
29.1.2023 #15 AuthorKina je zemlja buducnosti
MARA
29.1.2023 #16 AuthorTako je…
MARA
29.1.2023 #17 AuthorTo je odavno moglo da se nasluti…
ZVE84
29.1.2023 #18 AuthorZna se ko je tu na dobitku…. A narod kao i uvek trpi
SLAVICA
11.2.2024 #19 AuthorZato mi trpimo, ekonomski tigrovi