U potrazi za vodom na Mesecu

Let na Mesec ruske automatske svemirske stanice Luna-25 traje po planu, a komunikacija sa uređajem je stabilna, saopštio je u petak Roskosmos. Ruska svemirska agencija lansirala je stanicu u noći između četvrtka i petka sa kosmodroma Istočni, a u međuvremenu stanica se odvojila od nosača i nastavila put ka Mesecu.

Luna-25 trebalo bi 16. avgusta da uđe u kružnu orbitu Meseca na visini od 100 kilometara, a 21. avgusta planirano je njeno prizemljenje na Mesečev Južni pol, severno od kratera Boguslavski, preneli su ruski mediji. Glavni zadaci stanice Luna-25 su meko sletanje i proučavanje unutrašnje strukture Zemljinog prirodnog satelita. Jedan od ciljeva je i pronalazak vode na Mesecu.

Prva lunarna misija Moskve posle gotovo 50 godina i prva u istoriji moderne Rusije povod je za polemiku o premoći u svemirskoj trci. Nekada su u tome učestvovali samo SAD i SSSR, a sada su u igri i Kina i Indija, kao i još neke zemlje. Takoreći u isto vreme kada i Luna-25, na Mesec bi trebalo da sleti indijska stanica Chandrayaan-3, koja je već poslala fotografije iz Mesečeve orbite.

Zapravo od indijske stanice trebalo bi da se odvoji robot težak 25 kilograma, čije se sletanje na Južni pol Meseca očekuje između 21. i 23. avgusta. Robot će prikupljati podatke i uzorke sa površine Meseca. Južni pol je izabran za sletanje jer tamo još niko nije sleteo, a takođe se baš tu nalaze znakovi postojanja zamrznute vode, odnosno leda. Naučnici porede Južni pol sa „prirodnim frižiderom“, gde se mogu pronaći tragovi ranog razvoja Sunčevog sistema.

Foto: Beta/Aptopix

Činjenica da Rusija i Indija ciljaju da slete na istu, iako veliku oblast, analitičari ističu da to govori da su neki delovi Zemljinog satelita vredniji od drugih, ali i da postoji rizik od sudara. Roskosmos kategorično odbacuje da postoje šanse za sudar, ali do izražaja dolazi nedostatak utvrđenih propisa o letenju i boravku na nebeskim telima, što daje slobodu državama da same kreiraju pravila za svoje misije.

Šef američke svemirske agencije NASA Bil Nelson (Bill Nelson) izrazio je sumnju da Rusija namerava da u narednim godinama spusti ljudsku posadu na Mesec. Prema njegovim rečima, u toj trci su samo SAD i Kina, dok ruski lunarni program predviđa slanje kosmonauta na Mesec posle 2030. godine.

Foto: Beta/Aptopix

Američki analitičari smatraju da bi uspeh ruske misije Luna-25 bio ogromno tehnološko i naučno dostignuće i deo napora u planovima za izgradnju baze na Mesecu zajedno sa Kinom u narednoj deceniji. Uspeh ruske misije, uprkos ratu i sankcijama, prema oceni američkih stručnjaka, pokazao bi Pekingu ko je lider u njihovom zajedničkom kosmičkom poduhvatu, prenosi Politico.

Ambicije Kine u svemiru značajno su porasle poslednjih godina, a Peking namerava da ustanovi robotsku bazu na Mesecu do 2028. godine i da tamo pošalje ljudsku posadu do 2030. godine. Kina je prošle godine lansirala u orbitu svoju svemirsku stanicu Tiangong. Takođe, Kina i Rusija sarađuju u formiranju lunarne stanice do 2035. godine, prenosi RBK.

Foto: Beta/Aptopix

Sa druge strane geopolitičke podele su SAD, koje planiraju da pošalju astronaute na Južni pol Meseca do kraja ove decenije u okviru svog programa Artemis, koje su podržale Kanada i evropske zemlje. U okviru ovog programa NASA namerava da stvori stalno naselje na Mesecu i tamo postavi bazu za istraživanje Marsa. Planirano je da posle 2028. godine astronauti borave na Mesecu godinama.

Čak i bez politike, sletanje svemirske letelice na planinski teren na tamnoj strani Meseca je tehnički zahtevno. Južni pol ima puno kratera i veoma je stenovit. Da bi se postiglo meko sletanje, potrebno je da tačnost prizemljenja ne odstupa više od 100 do 200 metara. Trenutna tehnologija potiska i mapiranja, poput one na ruskoj stanici, moći će da deluje kada se Luna-25 približi na 15 do 30 kilometara od ciljne tačke.

Ruska misija Luna-25 poslata je da obuhvati područje Meseca za koje naučnici veruju da raspolaže obilnim zalihama vode u smrznutom stanju. Potvrda postojanja rezervi vode ključni je uslov za održavanje života na Mesecu i stvaranje kiseonika potrebnog za disanje, što bi pomoglo ljudima koji putuju u svemir. Mesec bi u tom slučaju mogao da bude baza za dalja istraživanja kosmosa.

Stanica se sastoji od dva glavna dela, donjeg koji je platforma za sletanje i gornjeg koji je kontejner za instrumente, naučnu opremu, radijatore sistema upravljanja toplotom, elektroniku, solarne panele, izvora toplote i energije, antene i kamere. Luna-25 ima osam kamera, od kojih su dve na dnu vozila i one obezbeđuju podatke za kreiranje sistema sletanja. Ove kamere prestaće da rade po sletanju stanice. Luna-25 ima mehaničku ruku dužine 1,5 metara sa kantom, zahvaljujući kojoj će naučnici moći da kopaju i uzimaju uzorke sa Meseca.