Zašto bi valuacija SpaceX postidela najgore kompanije iz dot-com ere?

Kompanija SpaceX pomera ovih dana granice investitora i regulatora najpre Inicijalnom javnom ponudom (IPO) akcija na kojoj je postigla astronomsku valuaciju, ali i u nekoliko dana nakon toga pošto je vrednost akcije dodatno snažno porasla. Dok su se mnogi pitali kako je kompanija koja je u prošloj godini poslovala sa gubitkom uspela da prikupi 75 milijardi dolara i postane najvredniji IPO u istoriji najveće svetske berze, skoro pa isključivo na obećanjima i viziji osnivača Elona Maska (Elon Musk), ulagači su u prva tri dana dodatno podigli cenu akcije sa 135 na više od 200 dolara.

Tržišna kapitalizacija dostigla je tako 2,6 biliona dolara što je SpaceX pozicionirao na peto mesto najvećih kompanija na svetu odmah iza giganata Nvidia, Google, Apple i Microsoft, koje godinama unazad ostvaruju više nego zavidne profite svojim akcionarima.  

Prodaja vizije, ne samo akcija   

„IPO SpaceX je odličan primer prodaje vizije, a ne realnog poslovanja kompanije pre IPO faze. Kod ove kompanije logika izlaska na tržište nije bila primarni faktor, kako kod samog Maska, tako i kod investitora koji su kupovali ove akcije“, ocenio je za Biznis.rs  investitor i trgovac na berzi Milan Banićević.

Prema njegovim rečima, postoji više razloga zašto se čini da je ceo ovaj projekat izlaska na IPO prenaduvan, a većina se odnosi na same rezultate poslovanja kompanije koja je u 2025. ostvarila prihode od 18,7 milijardi dolara uz gubitak od 4,9 milijardi.

Pored toga, problematično je i to što je valuacija kompanije iznosila neverovatnih 1.770 milijardi dolara – čak 92 puta više od ostvarenih prihoda.

„Ovaj multiplikator bi naterao i najgore kompanije iz dot com ere da pocrvene. Neki od američkih medija su već izdali upozorenja na preuveličanu vrednost kompanije i realnu procenu postavili mnogo niže od toga. Američki MorningStar SpaceX procenjuje je na 780 milijardi dolara, na primer“, kaže Banićević.

Pozitivan deo kompanije StarLink ostvario je profit od 4,4 milijarde prošle godine, ali ovaj profit predstavlja čak 61 odsto ukupne dobiti cele kompanije. AI segment je, nasuprot tome, imao gubitke veće od šest milijardi dolara, iako je kupljen za neverovatnih 250 milijardi.

„Ako investirate u ovu kompaniju vi ne ulažete u realne brojke, zdravo poslovanje i kristalno jasnu viziju za rastom u budućnosti, već u obećanje jednog čoveka da će ideja koju vam trenutno prodaje biti upravo takva kakvom vam je on predstavlja. Investitori, dakle, i dalje kupuju Maskovu sposobnost da uveri sve kako će na kraju stvari ispasti najbolje. Ne znam za druge, ali meni ovo nije dovoljno“, ocenio je sagovornik.

Mask je obećao da će do 2030. godine prihodi SpaceX dostići 1.000 milijardi dolara, dok je u poslednja četiri kvartala prihodovao manje od 20.

Rast od 120 odsto svake godine

Partner u kompaniji Virtus Partners Dejan Ćirković za Biznis.rs kaže da godišnja stopa rasta svake godine mora da iznosi po 120 odsto da bi se stiglo do prihoda od billion dolara.

Iako ima klijente koji su uspeli da izvedu brz rast za četiri godine, Ćirković ističe da je to veoma teško pogotovo kada je reč o ovako velikim brojkama. Uz to, treba imati u vidu da u slučaju kompanije SpaceX istorija poslovanja pokazuje da se rast prihoda ne ubrzava već naprotiv – usporava.

Rast je u 2024. godini bio 40 odsto, a u prošloj svega 29 procenata. Prvi kvartal ove godine doneo je pozitivan rezultat od 17 odsto. Sve zajedno to je 90 odsto rasta, daleko od projektovanih 120 procenata, i to godišnje.

Ćirković je naveo da je SpaceX trenutno po tržišnim cenama vredniji od svog zlata centralnih banaka Zapada – SAD, Nemačke, Italije, Francuske, Japana, Velike Britanije, ECB, Australije i Kanade.

Milan Banićević smatra da je ovako ambiciozna projekcija rasta nerealna, naročito očekivanje da će to moći da se sprovede u pet godina uzastopno.

„Ako, na primer, pogledamo Amazon, koji se smatra najbrže rastućom kompanijom slične veličine, on nikada nije dostigao takav stepen rasta niti je održavao takav tempo u svom rastu“.

Iako smatra da je Mask čovek koji je uspeh izgradio predanim, ponekad i ludačkim radom uz jasnu viziju šta i kako želi da ostvari, i iza sebe ima relevantnan spisak ispunjenih obećanja, u ovom slučaju bi se kao investitor ipak opredelio za ulaganje u realne brojeve i opipljivije poslovne prilike umesto u nečije projekcije, pa makar iza njih stajao i prvi bilioner u istoriji čovečanstva.

„Što se tiče mogućnosti da Mask isporuči obećano, mislim da nam ostaje da uživamo u njegovoj predstavi. Iako lično ne bih investirao u njegov SpaceX u ovoj fazi, mislim da ga ne treba previše potcenjivati“, kaže Banićević.

Cena dokazano pada godinu dana posle IPO

Hrvatski finansijski stručnjak Milan Horvat smatra da na ovom nivou vrednosti akcije SpaceX prava prilika možda više nije jurenje za najnovijom tržišnom naracijom, već je potrebno identifikovati kompanije koje su najbolje pozicionirane da taj narativ pretvore u svoj rast prihoda, veće marže i dugotrajne povrate akcionarima.

Inicijalne javne ponude akcija legendarnih kompanija često ne označavaju početak priče već trenutak kada se kompanija proda javnosti po proceni koja već uključuje godine budućeg rasta. Većini kompanija nakon izlaska na berzu cena raste, ali im u nekom periodu, godinu dana nakon IPO-a, cena akcije padne u proseku 54 odsto, što je zvanična statistika.  

„Realna je pretpostavka da će cena SpaceX rasti s obzirom na veliko interesovanje prilikom IPO-a, ali će padom broja dugoročnih ulagača i gubljenjem entuzijazma kod malih ulagača lagano stagnirati i onda sledi korekcija. Budući uspeh će tek nakon tog uticati na vrednost akcije i to onu stvarnu, bez obzira na to da li je reč o novim poslovnim modelima ili o skaliranju postojećih“, kaže Horvat.

Ako se SpaceX na kraju i pokaže precenjenim, njegov debi na tržištu i dalje će imati važnu posledicu jer će prisiliti investitore da ponovo procene širi ekosistem koji ga okružuje.

Odbrana, satelitske komunikacije, vazduhoplovne komponente, senzori, kibernetička bezbednost, geoprostorni softver, napredni materijali i infrastruktura mogli bi da privuku veću pažnju. U tom haosu mnogi će se obogatiti, mišljenja je hrvatski finansijski stručnjak.

„Razlog je jednostavan. Kada tržišni lider postane preskup, investitori često počinju da traže sekundarne korisnike. Isti obrazac pojavio se s Nvidijom u veštačkoj inteligenciji, Teslom u električnim vozilima i Amazonom u računarstvu u oblaku. Prvo dolazi vodeća kompanija, zatim dobavljači, pružaoci infrastrukture i kritična uska grla koja podržavaju ceo ekosistem“, piše Horvat u poslednjem Newsletteru Fima investa.

Sutra: Ko je Gven Šotvel – Maskova desna ruka i žena iza najvrednijeg berzanskog debija?