Turističke agencije ne mogu da prežive povećanje nameta, putnici teško do zarobljenog novca

U jeku pandemije korona virusa uslovi za putovanja menjali su se na dnevnom nivou. Mnogi putnici uspeli su da iskoriste zamenske vaučere i otputuju na željenu destinaciju, dok je nešto manji broj turista, koji je računao na povraćaj novca početkom ove godine, ipak ostao “kratkih rukava”.

Naime, u novembru prošle godine usvojena je nova uredba kojom je rok za povraćaj novca dodatno prolongiran za još godinu dana, tačnije do 1. februara 2023. godine, što je izazvalo veliko negodovanje putnika, kaže za Biznis.rs pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Mladen Alfirović.

“Mi smo zauzeli stav da bilo kakve uredbe ne mogu da budu iznad zakona i da je u takvim situacijama organizator putovanja u obavezi da vrati novac. U protekle dve godine, u vreme pandemije, resorno ministarstvo pokušavalo je da pronađe kompromisno rešenje, ali se na kraju ispostavilo da je taj neselektivan pristup, koji je primenjen tako što se uredba odnosi na sve agencije, nije dao dobre rezultate jer danas imamo situaciju da je dobar deo agencija otišao u stečaj, mnoge su postale nesolventne i ne mogu da izmiruju svoje obaveze”, navodi naš sagovornik.

Alfirović dodaje da je NOPS više puta apelovao na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i nadležne inspekcije kako bi se izvršila temeljna analiza i pomoć pružila samo agencijama kojima je novac neophodan.

“Zaista postoje neke agencije kojima novac nije ni bio potreban, a postoje i male agencije koje prosto nisu uspele da prežive povećanja nameta koje se odnose na polise osiguranja”, ističe pravni savetnik NOPS-a.

“Da bi se putnici zaštitili povećani su nameti agencijama, tačnije višestruko su poskupele polise osiguranja i pojedine agencije prosto više nisu mogle da priušte polise. To ih je sve odvelo u stečaj i likvidaciju i na kraju smo došli u situaciju da se postavlja pitanje da li će putnici koji su platili aranžmane preko tih agencija uopšte moći da povrate svoj novac”, kaže Alfirović.

Kako objašnjava naš sagovornik, da bi poslovale i dobile licencu ministarstva sve agencije moraju da obezbede polisu osiguranja za slučaj nesolventnosti. Ona služi da bi svi putnici mogli da naplate svoja potraživanja u slučaju da agencija ne može da izmiri svoje obaveze. Takođe, sredstvo obezbeđenja je i bankarska garancija.

“Ono što smo mi saznali u proteklom periodu u komunikaciji sa osiguravajućim društvima jeste da brojne agencije uopšte nisu bile u mogućnosti da izmiruju svoje obaveze i da brojne polise nisu čak ni važeće. Podsećam da je ministarstvo donelo odluku da se cena tih polisa višestruko uveća kako bi se povećala bezbednost putnika u slučaju da im putovanje bude otkazano. Međutim, to je za posledicu imalo da brojne agencije nisu mogle da izdrže taj teret zbog smanjenja prometa usled pandemije i uopšte nisu plaćale polise. A ogroman novac je bio neophodan i za bankarske garancije”, napominje pravni savetnik NOPS-a.

Na pitanje šta se dešava sa novcem putnika ako agencija propadne, a ne postoje polise osiguranja ili bankarske garancije, Alfirović objašnjava da je isti princip kao i sa svakom drugom firmom ili privrednim društvom.

“Prvo se firma uvodi u postupak likvidacije, pa ako je nemoguće izmiriti obaveze iz likvidacione mase onda se uvodi stečaj i sve obaveze se izmiruju iz stečajne mase, na osnovu zakona kojim se to reguliše. Generalno, tu su putnici u najtežoj poziciji jer nikada nisu pri vrhu prioriteta kada je u pitanju naplata potraživanja. To su uglavnom banke, osiguravajuće kuće i neki veliki poverioci, tako da praktično to nije nešto čemu putnici mogu da se nadaju i da očekuju da će dobiti svoj novac”, navodi on.

Prema njegovim rečima, situacija je izuzetno kompleksna, a svaki slučaj putnika koji ima problem sa agencijom mora detaljno da se sagleda jer prvenstveno mora da se utvrdi u kakvom je stanju agencija u smislu solventnosti, ima li polisu osiguranja, licencu, pa tek onda da se razmisli o daljim koracima.

“I u novoj uredbi, koja odlaže isplatu novca za još godinu dana, takođe je bilo dosta propusta jer putnici nisu potpisali nikakav novi dokument, novi ugovor na osnovu kog pristaju na novu uredbu i novi rok, a agencije se prosto pozivaju samo na novu uredbu i odbijaju da im vrate novac i sve odlažu za narednih godinu dana. Tako praktično ispada da putnici kreditiraju turističke agencije i sve ide preko leđa putnika i potrošača”, zaključuje Mladen Alfirović.