U Hrvatskoj prosečna plata 70 odsto viša nego u Srbiji, Slovenija nedostižna

Ministar finansija i socijalnog rada u Vladi Crne Gore, Milojko Spajić, najavio je da će u ovoj zemlji prosečna neto zarada već dogodine dostići iznos od 700 evra, u odnosu na sadašnjih 530 evra. Pojedini lokalni mediji su ovu izjavu nazvali populističkom, pogotovo jer tako nagli skok u kratkom roku ne omogućava država koliko poslodavci, kao i opšte makroekonomske kretnje u državi.

Međutim, Spajić je pokušao da ih opovrgne, nazvavši svoju ekonomsku strategiju „crnogorskim Maršalovim planom“. Kako je istakao, država će svoje dažbine na zarade umanjiti u proseku za čitavih 17 procenata u obećanom periodu, kako bi se zauzvrat rasteretili predstavnici privrede, a posledično neto zarade porasle makar za toliki iznos. Pa iako 17 odsto i dalje nije blizu željenom rastu od približno 32 odsto u godinu dana, ni to ne bi bio nimalo loš rezultat – crnogorski ministar se nada da će preostali deo, a možda i više, uplatiti sami poslodavci.

U realnosti, rastu prosečnih zarada doprinosi više različitih faktora. Jedan od njih, svakako bitan, predstavljaju izdvajanja za državne poreze i doprinose. S druge strane, tu su i ostala opterećenja koja padaju na pleća privrednika, ali i celog stanovništva, kao na primer rastuća inflacija izazvana zastojima u lancima nabavke i posledicama finansijskih mera podrške za vreme pandemije. 

Razlika između realnih i nominalnih iznosa

Prema poslednjim raspoloživim podacima iz svih šest državnih zavoda za statistiku zemalja bivše Jugoslavije, u julu je najveća prosečna neto zarada zabeležena u Sloveniji, skoro 1.250 evra, prema hrvatskih 940 evra (7.046 kuna), ili srpskih 550 evra (64.731 dinar). Na dnu liste je Severna Makedonija, sa nešto više od 460 evra (464,10 denara) neto zarade. 

No, od početka godine čitav region beleži rast inflacije. U julu je na godišnjem nivou on iznosio 3,1 odsto u Hrvatskoj, 2,4 odsto u Sloveniji i 3,3 odsto u Srbiji, pa iako se i dalje kreće u zadatim okvirima centralnih banaka, zabrinjava njegov pozitivni trend, koji ubrzava. 

Ne može se, doduše, reći da je trend rasta inflacije ograničen samo na nekadašnje jugoslovenske države, već je u ovom trenutku aktuelan u čitavom svetu zbog nagomilanih inflatornih pritisaka sa svih strana.

„Sada je, usled pandemije, mnogo novca upumpano u privredu i socijalnu politiku. Naravno da to mora da se odrazi na cene i inflaciju i razbijanje lanaca snabdevanja. Tražnja je veća od ponude“, objašnjava za Biznis.rs viši naučni saradnik u Institutu za društvene nauke, ekonomista Danilo Šuković.

Naš sagovornik podseća šta je sve Srbija preživela tokom hiperinflacije devedesetih godina, i kaže da je zbog toga kod njega strah od visoke inflacije veliki, ali da se u našoj zemlji o tome još uvek slabo razmišlja.

„Ukoliko dođe do nepovoljnog scenarija i daljeg rasta inflacije, takva situacija će se najpre negativno odraziti na sve one koji imaju fiksna primanja, kao što su penzioneri ili socijalni osiguranici, drugim rečima, na siromašniji sloj stanovništva. Kako će se inflacija odvijati – to je teško predvideti, ali još teže izbeći, pa mislim da bi zvanična ekonomska politika svugde, a posebno kod nas, s obzirom na ranija iskustva, time trebalo na vreme da se pozabavi“, upozorava Šuković.

Kada se govori o rastu zarada i penzija, trebalo bi to činiti kroz prizmu realnog rasta, a ne nominalnog. Kako to obično biva, političari iz marketinških razloga uvek daju izjave o nominalnom rastu jer su procentualni iznosi tada veći.

„To je bacanje prašine u oči. Šta nam znače mere ako nam primanja porastu, na primer, pet odsto, a izdaci 15 odsto? Jako je bitno realno kretanje svih ekonomskih agregata, ali osim ekonomista, šira javnost je slabo upoznata sa time. Aktuelni podaci o prosečnim zaradama u regionu ionako nisu povoljni po nas, i jasno da je naša baza niža u poređenju sa Slovenijom ili Hrvatskom“, napominje naš ekonomista.

Pored toga, iznose prosečnih zarada treba uporediti sa vrednostima prosečne potrošačke korpe. Šest statističkih zavoda nekadašnje zajedničke zemlje ne vode se istim kriterijumima u toj oblasti, pa je kretanje cena najosnovnijih potrepština moguće uočiti samo upoređivanjem po samoposlugama i računima za komunalije. Ipak, razlika nije tolika u korist Slovenije ili Hrvatske koliko su u tim zemljama više plate, odnosno kupovna moć stanovništva u njima je veća.

Ekonomija centralizovana u prestonici

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveća prosečna zarada u Srbiji tokom jula zabeležena je u Beogradskom regionu, 80.741 dinar neto. Podatak o statističkom „iskoraku“ glavnog grada u odnosu na ostatak zemlje nije nikog iznenadio. Za razliku od Beograda, najmanja prosečna neto plata zabeležena je u Bojniku, i iznosi 45.069 dinara.

„U našoj zemlji se ne vodi maltene nikakva strategija ravnomernog regionalnog razvoja, pa se pola nacionalne ekonomije slilo u Beograd, što dugoročno ne može rezultirati pozitivnom ekonomskom i socijalnom statistikom“, smatra Šuković.