Prehrambeni proizvodi su najviše doprineli ovom trendu

Ubrzanje rasta cena glavni uzročnik povećane inflacije

AnalizaEUNovacSrbijaU fokusuVesti

7.12.2021 15:42 Autor: Stefan Petrović 0

Ubrzanje rasta cena glavni uzročnik povećane inflacije Ubrzanje rasta cena glavni uzročnik povećane inflacije
Prema decembarskom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi, inflacija je ubrzana u većoj meri na međugodišnjem nego na mesečnom nivou u oktobru 2021. godini.... Ubrzanje rasta cena glavni uzročnik povećane inflacije

Prema decembarskom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi, inflacija je ubrzana u većoj meri na međugodišnjem nego na mesečnom nivou u oktobru 2021. godini. U septembru i oktobru 2021. godine zabeležena je mesečna inflacija od 0,8 odsto i 0,9 odsto, kao i međugodišnja inflacija od 5,7 odsto i 6,6 odsto. Međugodišnja inflacija u oktobru 2021. godine od 6,6 odsto bila je niža samo od međugodišnje inflacije u avgustu 2013. godine od 7,3 odsto.

Glavni razlog rasta inflacije je ubrzanje rasta cena usluga u oktobru ove godine. Usluge su pojeftinile za 0,4 odsto u septembru, a za 0,4 odsto su i poskupele u oktobru 2021. godine.

Prema ovom izveštaju, međugodišnja inflacija je povećana pretežno pod dejstvom privremenih faktora. Na međugodišnjem nivou je u septembru i oktobru 2021. godine zabeležena bazna inflacija od 2,6 odsto i 2,7 odsto, te nebazna inflacija od 8,3 odsto i 9,8 odsto. 

“Pritom je ubrzanje rasta cena prehrambenih proizvoda u oktobru bilo glavni uzročnik ubrzanja nebazne inflacije u tom mesecu. Prehrambeni proizvodi su poskupeli za 8,3 odsto u septembru, a za 9,8 odsto u oktobru 2021. godine”, navodi se u analizi.

Upravo je zbog ovog trenda povećanja rasta cena Vlada Srbije donela odluku o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica na 60 dana, a na tom spisku našli su se šećer kristal, brašno T-400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso i ultra-pasterizovano (UHT) mleko sa 2,8 odsto mlečne masti.

Pomenutom odlukom takođe je predviđeno da proizvođači ne smeju da isporučuju namirnice u količinama manjim od proseka za prethodnih 12 meseci.

Foto: Pexels.com

Na mesečnom nivou u oktobru 2021. godine poskupele su sve osnovne kategorije potrošačke korpe. Prehrambeni proizvodi su poskupeli za 1,3 odsto jer je, pre svega, jestivo ulje poskupelo za 8,6 odsto. 

Pomoćnik ministra trgovine Jasmin Hodžić je povodom zamrzavanja cena osnovnih namirnica rekao da nije dobro kada država na taj način interveniše na tržištu, ali da je to bilo nužno zbog stabilizacije cena.

“Usled korone prekinut je globalni lanac snabdevanja i došlo je do pada tražnje, tako da je vlada reagovala donošenjem ove nužne mere, iako cene određuje tržište“, rekao je Hodžić za TV K1.

Za razliku od njega, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić nedavno je rekao za Biznis.rs da je ova mera suštinski pogrešna, jer svako zamrzavanje cena u uslovima njihovog rasta veštački pokušava da prikrije inflaciju i može da ima za posledicu nestašice na tržištu i gubitke pravnih lica koje se bave snabdevanjem roba i usluga čije se cene zamrzavaju. 

„Nestašice mogu da proizvedu stvaranje redova, probleme u lancima snabdevanja ili kreiranje crnog tržišta na kome država, po pravilu, ima i poreske gubitke. Otuda je ovakva mera za mene iznenađujuća i suštinski pogrešna. Ako je bilo kakvu administrativnu intervenciju države trebalo primeniti, verujem da je bilo bolje povećati konkurenciju interventnim uvozom ili razmotriti intervencije iz robnih rezervi ako su raspoložive. Zamrzavanje cena je mera koja nije primerena tržišnoj privredi i do određene mere pokazuje i nemoć da se inteligentno pomogne u otklanjanju problema u privređivanju, ako ih uopšte ima“, naglasio je Šoškić.

Šoping kolica
Foto: Pixabay.com

Prema njegovim rečima, određivanje rokova za zamrzavanje cena nije optimalno jer može dodatno da podstakne proizvođače da skladište robu i da je ne puštaju na tržište, pri čemu se stvara opasnost od još većeg skoka cena.

„Nakon ukidanja zamrzavanja cena, ako do toga dođe, postoje razlozi da cene skoče još više jer je kroz njih tada potrebno kompenzovati i troškove skladištenja, ali i troškove finansiranja preduzeća tokom smanjenih isporuka“, upozorio je Šoškić.

Kako je dalje navedeno u MAT-u, energija je na mesečnom poskupela za 1,7 odsto jer su, pre svega, motorna goriva, usled rasta svetskih cena sirove nafte, poskupela za tri odsto. Neprehrambeni proizvodi bez energije su poskupeli za 0,6 odsto jer je, pre svega, ženska odeća sezonski poskupela za 2,2 odsto. 

Usluge su, naposletku, poskupele za 0,4 odsto zbog poskupljenja iznajmljivanja stanova na početku akademske godine za 2,5 odsto.

Takođe, sve kategorije potrošačke korpe su poskupele i na međugodišnjem nivou. Prehrambeni proizvodi su poskupeli za 9,8 odsto, a energija je poskupela za 11,7 odsto, neprehrambeni proizvodi bez energije su poskupeli za 3,3 odsto, dok su usluge poskupele za 3,1 odsto. 

U poređenju sa zemljama Evropske unije (EU) Srbija je imala nižu međugodišnju inflaciju od dve zemlje u septembru, a od tri u oktobru 2021. 

Međugodišnja inflacija je, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena iznosila 5,6 odsto u Srbiji, a 3,6 odsto u EU u septembru; te 6,5 odsto u Srbiji, a 4,4 odsto u EU u oktobru 2021. godine. U septembru su samo Estonija i Litvanija imale veću međugodišnju inflaciju od Srbije, a u oktobru 2021. godine je, pored ovih zemalja, i Mađarska imala veću međugodišnju inflaciju od Srbije.

Estonija i Litvanija su imale međugodišnju inflaciju od po 6,4 odsto u septembru, a od 6,8 odsto i 8,2 odsto u oktobru 2021; a Mađarska je u oktobru 2021. godine imala međugodišnju inflaciju od 6,6 odsto.

  • Danijela

    8.12.2021 #1 Author

    Cene proizvoda idu uzlsznom putanjom da ne mogu vise da se isprate.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...