Otvoreni Balkan bi trebalo da nadomesti manjak sezonskih radnika u poljoprivredi

Dogovor Srbije, Albanije i Severne Makedonije da u okviru inicijative Otvoreni Balkan pojednostave pristup tržištu rada za građane tri države važiće i za sezonske radnike. To će biti i najveći benefit sporazuma, jer se očekuje da upravo sezonci budu najčešći korisnici novog sistema, mnogo više nego radnici koji budu u susednim zemljama tražili posao „za stalno“, piše u najnovijem izveštaju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Institucije tri države uveliko rade na upostavljanju Open Balkan ID broja, koji će služiti za elektronsku identifikaciju radnika. Na osnovu ID broja građani će se prijavljivati za usluge eUprave na portalima Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kako bi dobili elektronsko odobrenje za slobodan pristup tržištu rada. Nakon toga, moći će da nalaze zaposlenje bez potrebe pribavljanja radne dozvole.

“Otvoreni Balkan najviše će značiti sezonskim radnicima u poljoprivredi, jer je u sve tri države ovaj sektor veoma važan. U Makedoniji zaposleni u agraru učestvuju sa oko 16 odsto u ukupnoj zaposlenosti, u Srbiji sa oko 17 procenata, a u Albaniji čak 38 odsto. Ne postoje pouzdani podaci o broju sezonaca, ali procene do kojih smo došli pokazuju da u Srbiji i do 80.000 ljudi obavlja sezonske poslove u poljoprivredi, u Albaniji najmanje 18.500, a u Makedoniji barem 15.000, što znači da bi ovaj sistem bio dostupan za više od 100.000 građana”, kaže izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Manjak sezonskih radnika u Srbiji je prisutan godinama unazad. Agroanalitičar Branislav Gulan smatra da je iz tog razloga inicijativa Otvoreni Balkan dobra jer može da vrati na stare staze prerađivačku industriju.

“Dobro je što je osnovan Otvoreni Balkan. Samo ime govori da se otvaraju granice, a radnika nema dovoljno nigde u celoj Evropi. Radnici su potrebni kako domaćim, tako i stranim kompanijama koje donose direktne investicije koje su poslednjih godina 3,5 milijardi dolara godišnje. Eto nama šanse da vratimo prerađivačku industriju u Srbiju”, ističe naš sagovornik.

Gulan kao primer nedostatka radnika u srpskim selima navodi slučaj domaće kompanije “Nedeljković”, koja se bavi prerađivačkom industrijom, odnosno tovom i prodajom svinjskog mesa.

“Da su nam strani radnici potrebni najboji primer su mesna i prerađivačka industrija. U selu Đašinci u kojoj posluje kompanija „Nedeljković“, kao i u okolnim mestima nije bilo zainteresovanih radnika za posao u firmi. Vlasnici su problem rešili tako što su kupili i obnovili stare zapuštene seoske kuće, doveli radnike iz Turske kojima su dali stan, hranu i veoma prikladnu platu”, navodi Gulan i dodaje da je ovakvih primera sve više u Srbiji.

“Dolazak novih radnika je dobrobit inicijative Otvoreni Balkan, međutim bilo bi dobro da se taj program i proširi, jer bi bilo bolje svima. U takvom zapošljavanju svi imaju svoju računicu”, ocenjuje Branislav Gulan.

Iz NALED-a kada je reč o ovoj inicijativi kažu da je Srbija najdalje odmakla u regionu kada je reč o uređivanju sezonskog zapošljavanja.

Poslodavci u našoj zemlji, zahvaljujući elektronskoj prijavi, imaju samo jedan korak da angažuju sezonskog radnika i nemaju kontakt s institucijama, dok je u okruženju potrebno pet do šest koraka.

Prijava u Srbiji traje manje od 10 minuta, u Albaniji sat vremena, a u većini ostalih zemalja i do dva sata. To utiče i na prateće troškove angažovanja jednog radnika, poput potrošnje papira i štampanja ugovora, koji su kod nas u proseku 0,5 evra, u Albaniji tri evra, a najviši su u Makedoniji i Crnoj Gori – 7,7 evra. Poresko opterećenje naknade za sezonce je najniže u Srbiji i Crnoj Gori, a najviše u Albaniji.

”Odredbe o Open Balkan ID broju unete su u nacrt novog zakona o sezonskom i povremenom zapošljavanju za koji očekujemo da bude na listi prioriteta nove Vlade Srbije za usvajanje. Taj zakon omogućio bi proširenje sistema elektronske prijave na pojedine poslove u građevinarstvu, ugostiteljstvu, turizmu i pomoć u kući, gde takođe ima puno rada na crno. Ti poslovi se, kao i u poljoprivredi, obavljaju povremeno i u kratkim periodima, zbog čega je važna fleksibilnost pri prijavi radnika. Takođe, u regionu je primetan manjak sezonskih radnika i Otvoreni Balkan je važan kako bi olakšao građanima da dođu do poslova, a poslodavcima da nađu radnike”, objašnjava izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.