Besent najavljuje fiskalnu konsolidaciju

Američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) najavio je da će administracija krajem ove ili početkom naredne nedelje predstaviti novu inicijativu usmerenu na fiskalnu konsolidaciju, u trenutku kada su troškovi zaduživanja SAD dostigli najviše nivoe u gotovo dve decenije.

Besent je rekao da će zajedno sa direktorom budžeta Rasom Voutom (Russ Vought) raditi na planu koji bi trebalo da ublaži pritisak visokih prinosa na američke državne obveznice. Istovremeno, Ministarstvo finansija je najavilo da će najmanje udvostručiti obim otkupa dugoročnih obveznica, nakon što je prinos na 30-godišnje američke obveznice dostigao najviši nivo od 2007. godine.

Besent je naglasio da je povećanje otkupa obveznica prvenstveno namenjeno održavanju urednog funkcionisanja tržišta u periodu slabije likvidnosti tokom leta, ali je istovremeno poručio da Ministarstvo ima „veliki alat“ na raspolaganju ukoliko bude potrebno dodatno reagovati.

Planirani otkupi trebalo bi da počnu narednog meseca sa oko četiri milijarde dolara, ali je Besent ostavio mogućnost da taj iznos bude i veći. Efekat najave, međutim, bio je kratkotrajan: prinosi na 30-godišnje i 10-godišnje obveznice ponovo su porasli već u četvrtak.

Mnogo veći problem od same tržišne volatilnosti predstavlja fiskalna pozicija SAD. Jedan široki pokazatelj američkog javnog duga ove nedelje je prvi put premašio 40 biliona dolara, dok Besent smatra da je moguće da je fiskalni deficit već dostigao vrhunac.

Kao potencijalne izvore poboljšanja naveo je obnovu prihoda od carina, nakon što administracija ponovo uspostavlja deo carinskog sistema, kao i moguće uštede kroz borbu protiv prevara i smanjenje dela programa koji se finansiraju preko saveznih država. Ipak, analitičari su skeptični da administracija u kratkom roku može da sprovede mere dovoljno velike da značajno promene putanju deficita.

Besent je istovremeno pokušao da visoke prinose predstavi kao problem koji ne proizlazi iz fundamentalne slabosti američke ekonomije.

Prema njegovoj oceni, privreda je i dalje veoma snažna, dok su glavni inflatorni pritisci trenutno povezani sa energijom i trebalo bi da budu privremenog karaktera. Veliko zaduživanje kompanija, posebno za finansiranje investicija, kratkoročno povećava konkurenciju za kapital i može da podigne kamatne stope, ali bi prema Besentovoj oceni dugoročno trebalo da doprinese rastu produktivnosti i time omogući dezinflatorno privredno širenje.

Problem je, međutim, što tržište trenutno traži veću premiju za držanje dugoročnog američkog duga. Visoki deficiti, rast javnog duga, veliki obim novih emisija državnih i korporativnih obveznica i neizvesnost oko buduće fiskalne politike zajedno povećavaju pritisak na dugoročne prinose. Zbog toga Besentova poruka da prinosi „ne odražavaju fundamentalne pokazatelje“ za sada nije dovoljna da trajno promeni ponašanje investitora.

Ako nova fiskalna inicijativa ne donese uverljiv plan za smanjenje deficita, mere poput otkupa obveznica mogu ublažiti tržišne poremećaje, ali teško mogu rešiti osnovni problem rastućih potreba države za zaduživanjem.