Stranci više investiraju u državne hartije od vrednosti ove godine, ali daleko su od rekordne 2019.

Javni dug Srbije povećan je u junu za 16,2 milijarde dinara (oko 140 miliona dinara) i dostigao je 4.856 milijardi dinara, što znači da se njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) povećalo za 0,1 procentni poen, na 43,8 odsto.

Zaduženje je većinski došlo kroz emitovane dinarske državne hartije od vrednosti ročnosti pet godina u iznosu od 27,6 milijardi dinara, dok su po osnovu projektnih i programskih zajmova povučena sredstva u iznosu od 10,9 milijardi dinara, navodi se u izveštaju Uprave za javni dug. Tokom istog meseca otplaćene su obaveze u iznosu od 36,7 milijardi dinara.

Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju juna 2026. godine iznosi 79,1 odsto, od čega je najveći deo – 62,4 odsto u evrima, 11,5 odsto je američkim dolarima, a 5,1 odsto u Specijalnim pravima vučenja (SDR).

Deo duga koji se odnosi na domaću valutu blago je povećan u odnosu na maj sa 20,3 na 20,9 odsto, zahvaljujući emitovanju državnih obveznica.

Stranci drže 16 odsto dinarskih HoV

Ova godina donela je veće učešće stranih investitora u državne hartije od vrednosti. Oni su na kraju juna držali 124,3 milijarde dinara hartija od vrednosti koje je emitovala država, što u ukupnom iznosu po ovoj stavci iznosi 15,2 odsto.

Time su se vratili na nivo iz 2024. godine, posle pada u prošloj godini gde je tek 12,2 odsto državnih vrednosnih papira bilo u rukama nerezidenata. To je, inače, najniži nivo u poslednjih desetak godina.

Iako se u ovoj godini dogodio blagi povratak poverenja stranih ulagača u domaće tržište državnih oibveznica, to je još daleko od učešća koje su imali do 2020. godine, a koje je znalo da ide i do trećine ukupnih investicija. Tako je na kraju 2019. godine učešće stranih državljana koji u svom posedu imaju hartije od vrednosti Republike Srbije bilo veće od 30 odsto, a ukupna vrednost 233 milijardi dinara.

Lista poverilaca javnog duga se na kraju juna nije mnogo promenila u odnosu na maj, pa su i dalje najveća stavka od skoro 12,5 milijardi evra evroobveznice Republike Srbije, sledi dug po osnovu državnih hartija od vrednosti u dinarima sa skoro sedam milijardi evra i krediti poslovnih banaka sa 5,3 milijarde evra.

Veća razduženja u iznosu od oko 60 miliona evra u junu odnose se na otplatu dela duga kineskoj Export-Import banci, pa se ovaj dug neznatno smanjio na 2.765 miliona evra, ali je banka ostala četvrti najveći poverilac državnog duga, dok je Međunarodnom monetarnom fondu otplaćeno skoro 90 miliona evra. Dug ovom kreditoru smanjen je na 2,1 milijardu evra.

Podsetimo, javni dug je u maju naglo povećan za skoro dve milijarde evra jer se država zadužila putem emisije evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu koja je sprovedena krajem aprila u tri tranše i dve različite valute u ukupnom iznosu od oko tri milijarde evra.

Država se tom prilikom zadužila putem dve evroobveznice ročnosti pet i 12 godina u iznosu od milijardu, odnosno 900 miliona evra, i jedne evroobveznice u američkim dolarima ročnosti deset godina u iznosu od 1,25 milijardi dolara.

Prema podacime Uprave za javni dug, deo novca iskorišćen je za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju u maju 2027. godine, odnosno za delimično refinansiranje 870 miliona evra od dve milijarde evra po tom zaduživanju. 

Preostali dug po evroobveznici 2027. iznosi 1,13 milijardi evra, što znači da državu očekuje isplata tog iznosa najkasnije u maju sledeće godine.

Treba imati u vidu da se zaduženje države po javnom dugu dodatno povećalo u julu jer je država pozajmila pola milijarde evra direktnim zaduživanjem od privatnih investitora po osnovu obveznica emitovanih za ulaganje u vojni sektor.

Kada je reč o dinamici otplate državnih hartija od vrednosti u dinarima i evrima, najveći deo duga dospeva na naplatu posle 2031. godine.

Kada su u pitanju dinarske obveznice, država nema nikakve obaveze u narednih godinu i po, posle čega joj u narednih šest meseci na naplatu dospeva 155 milijardi dinara. Zaduženje od dodatnih 135 milijardi dinara država ima obavezu da otplati u periodu od sredine 2029. do sredine 2031. godine. Najveći deo duga od 525 milijarde dinara dospeva posle toga.  

Kalendar otplate državnih obveznica u evrima je malo drugačiji, pa prvi dug od 221 milion evra dospeva na naplatu u periodu od narednih šest do devet meseci, a još 101 milion evra do sredine sledeće godine.

Najveći deo duga u iznosu od 1,2 milijarde na naplatu stiže posle sredine 2031. godine.