EU obećava jačanje konkurentnosti u novoj političkoj realnosti

Dvodnevni specijalni samit Evropskog saveta koji je održan u Briselu protekle nedelje okončan je s obećanjem da će se pojačati konkurentnost Evropske unije usred drastičnih globalnih promena i da će smanjiti jaz sa SAD.

„Pred novom geopolitičkom realnošću i sve složenijim izazovima, EU je posvećena odlučnom delovanju kako bi osigurala svoju dugoročnu konkurentnost, prosperitet i vođstvo na globalnoj sceni i ojačala svoj strateški suverenitet,“ saglasili su se lideri na samitu, prenosi CGTN.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) istakao je preveliku zavisnost EU od eksternih ekonomskih i bezbednosnih baza, što, kako je naveo, podriva konkurentnost i globalni uticaj EU. Pod uticajem faktora kao što su intenzivirane geopolitičke tenzije, nastavljeno monetarno zatezanje i slaba globalna potražnja, evropska ekonomija nastavlja da stagnira u 2024. godini, posebno u sektorima proizvodnje i energetike.

Preliminarni statistički podaci koje je Eurostat objavio krajem januara pokazali su da su ekonomije evrozone i EU doživele stagnaciju u četvrtom kvartalu prošle godine u poređenju sa prethodnim kvartalom. Evropska konfederacija sindikata izvestila je prošlog meseca da je gotovo milion radnih mesta u proizvodnji izgubljeno u EU tokom poslednje četiri godine.

Na samitu je istaknuto devet ključnih oblasti za unapređenje konkurentnosti, kao što su produbljivanje jedinstvenog tržišta, razvijanje i sprovođenje efikasnih industrijskih politika i povećanje investicija putem Kapitalne tržišne unije (CMU) i Evropske investicione banke.

Lideri EU čuli su predlog za zajednički napor EU da subvencioniše industrijske kompanije u odgovoru na Zakon o smanjenju inflacije američke administracije, koji predviđa sredstva, razne poreske olakšice, grantove i kredite prema industrijskim sektorima koji mogu da utiču na smanjenje emisije ugljenika.

Ovi predlozi izazvali su zabrinutost među liderima EU da američke subvencije za domaću proizvodnju privlače investicije iz Evrope i ugrožavaju gubitak industrijskih poslova na Starom kontinentu.

Izveštaj je naglasio da rastući protekcionizam ugrožava ekonomsku sigurnost EU i podriva njen razvoj u tehnološkim oblastima kao što su veštačka inteligencija i čista tehnologija. Istaknuta je kritična potreba za finansiranjem radi podrške ciljevima EU u zelenoj i digitalnoj tranziciji, proširenju EU i jačanju odbrambenih kapaciteta.

Suma od 33.000 milijardi evra privatne štednje u EU ocenjena je kao nedovoljno iskorišćen resurs, a prema podacima EU oko 300 milijardi evra porodične štednje svake godine preusmerava se iz EU u inostranstvo, pretežno u američku ekonomiju i njome upravljaju američki menadžeri imovine.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) istakla je da EU može da prikupi dodatnu sumu od oko 470 milijardi evra godišnje iz kapitalnih tržišta ako EU završi CMU. Mišel je takođe podržao korišćenje CMU-a za usmeravanje ovih sredstava ka evropskim kompanijama, poredeći inicijativu sa Zakonom o smanjenju inflacije SAD-a, koji je alokacijom gotovo 400 milijardi dolara subvencionisao domaću proizvodnju.

Iako je podržan CMU, kako je napisano u zaključcima Evropskog saveta, jasno je da postoje podele među liderima EU. Dok su Francuska i Nemačka podržale inicijativu, većina od 27 članica EU izrazila je rezerve u vezi sa gubitkom nacionalne kontrole i proširenjem regulatornih ovlašćenja EU.

Irska i Estonija su među potpisnicima pisma iz februara koje upozorava na opasnu trku u subvencijama unutar EU, gde Nemačka i Francuska prednjače u državnoj pomoći, tvrdeći da nisu sve zemlje u mogućnosti da se izjednače sa većim troškovima Berlina i Pariza, prenosi Reuters. U zaključcima samita, referenca o usklađivanju zakona o korporativnom porezu je uklonjena, a lideri su zatražili od Evropske komisije da istraži nadležnosti EU tela koje nadgledaju delove CMU.

Zaključak samita takođe je ponovio podršku EU za Ukrajinu, ali analitičari veruju da ograničenja na sopstvenoj odbrambenoj industrijskoj bazi i proizvodnim kapacitetima blokiraju ispunjenje više svojih obaveza prema Ukrajini.

O situaciji na Bliskom istoku, lideri EU pozvali su sve strane da pokažu maksimalnu uzdržanost i izbegavaju bilo kakve akcije koje bi mogle eskalirati tenzije u regionu. Saglasili su se da će primeniti strožije mere protiv Irana, posebno ciljajući na bespilotne letelice i rakete.