FINANSIJSKI PAKET ZA OPORAVAK EVROPE 1.850 MILIJARDI EVRA Evropska Komisija predložila plan za izlazak iz krize izazvane pandemijom

Evropska komisija (EK) predložila je u sredu 750 milijardi evra vredan fond za oporavak ekonomije od krize bez presedana. Predsednica EK Ursula fon der Lejen (Ursula von der Leyen) rekla je u Evropskom parlamentu da se „plan oporavka okreće neizmernom izazovu s kojim se sada suočavamo, ne samo podržavajući oporavak nego i ulažući u našu budućnost“.

EK je takođe objavila predlog dugoročnog budžeta (2021-2027) u iznosu 1.100 milijardi evra. Lideri EU, evropski poslanici i EK nisu bili saglasni oko ukupne sume dugoročnog budžeta EU. Pre krize 1.100 milijardi evra bila je gornja granica koju su postavili lideri EU. Poslanici EP predložili su da se suma poveća na 2.000 milijardi evra, zbog ekonomskog pada koji je izazvala pandemija.

Zajedno sa 750 milijardi evra u fondu za oporavak, ukupna suma finansijskog paketa koji je predložila EK je 1.850 milijardi evra. Fond za pomoć sastoji se od 500 milijardi evra bespovratne pomoći za države i sektore koji su najteže pogođeni pandemijom, kao i 250 milijardi evra u vidu povoljnih kreditnih zajmova.

Ključni deo predloga je podizanje maksimalnog iznos doprinosa koji se može tražiti od zemalja članica za potrebe punjenja budžeta EU. U praksi važi dogovor da je ulaganje u zajednički budžet ispod gornje granice. U prethodnom budžetskom periodu granica je bila 1,0 odsto od BDP, a sada je 2,0 odsto.

„Evropski zeleni dogovor i digitalizacija ojačaće radna mesta i rast, otpornost naših društava i zdravlje naše životne sredine“, rekla je predsednica Evropske komisije, predstavljajući predlog velikog plana oporavka EU. Ursula fon der Lejen istakla je četiri slobode EU koje se moraju u potpunosti obnoviti – slobode ljudi, dobara, usluga i kapitala. Ona je izjavila da je „ovo hitna i izuzetna potreba za hitnu i izuzetnu krizu“.

Novac pozajmljen na tržištima kapitala vratio bi se tokom 30 godina, između 2028. i 2058. godine, ali ne kasnije. EK navodi da bi se novac mogao vratiti na više načina. Kroz porez na ugljen dioksid zasnovan na šemi za trgovanje emisijama, kroz digitalni porez i porez na nerecikliranu plastiku.

EK je prema očekivanjima predstavila kompromisni plan za čije usvajanje je potreban konsenzus svih 27 država članica. U osnovi su postojala dva različita plana. Jedan koji su predložili francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i nemačka kancelarka Angela Merkel o grantovima u vrednosti 500 milijardi evra, i drugi alternativni iza kojeg su stale Austrija, Švedska, Danska i Holandija kojim je predviđeno kreditiranje ugroženih.