Inflacija u Kanadi ubrzala na tri odsto

Inflacija u Kanadi ubrzala je u julu na 3,0 odsto, pod uticajem snažnog rasta cena benzina, dok su ključni pokazatelji bazne inflacije ostali prilično prigušeni.

Prema podacima kanadskog zavoda za statistiku, cene benzina bile su u julu 25,7% više nego godinu dana ranije, u odnosu na rast od 20,5 odsto u junu. Istovremeno, potrošačke cene bez benzina porasle su 2,2 odsto na godišnjem nivou, treći mesec zaredom, dok je ukupni CPI na mesečnom nivou povećan za 0,5 odsto.

Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg očekivali su nešto blaže ubrzanje inflacije, na 2,9 odsto, sa 2,8 procenata u junu.

Ipak, struktura julskog rasta cena pokazuje da se za sada ne radi o široko zasnovanom inflatornom pritisku. Prosečna vrednost dve ključne mere bazne inflacije koje prati Banka Kanade porasla je svega na 1,95 odsto, tek neznatno iznad prethodnog meseca i i dalje ispod cilja centralne banke od dva odsto.

To znači da se poskupljenje energije za sada relativno ograničeno preliva na ostale kategorije roba i usluga. Upravo će kretanje bazne inflacije biti od najveće važnosti za Banku Kanade, posebno zato što se istovremeno pojavljuju znaci da se privredna aktivnost oporavlja.

Na tržištu rada situacija se takođe poboljšala. Stopa nezaposlenosti u julu je pala na 6,4 odsto, najniži nivo u poslednje dve godine, dok je zaposlenost povećana za 75.100 radnih mesta. Preliminarna procena kanadskog zavoda za statistiku pokazuje i da je privreda u drugom kvartalu rasla po anualizovanoj stopi od 3,4 odsto, što je znatno snažnije od tempa koji je za taj period očekivala centralna banka.

Kombinacija ubrzanja ekonomskog rasta i poboljšanja na tržištu rada znači da će Banka Kanade morati pažljivo da balansira između rizika ponovnog jačanja inflacije i potrebe da ne zaoštri monetarnu politiku više nego što je potrebno.

Pored benzina, inflaciju su u julu podigli i troškovi turističkih aranžmana i avionskog prevoza. Cene turističkih putovanja porasle su 15,2 odsto na godišnjem nivou, dok je avionski prevoz poskupeo 12 odsto, pri čemu su na tražnju uticali Svetsko prvenstvo u fudbalu i rast troškova avionskog goriva.

Sa druge strane, rast cena hrane usporio je na 3,1 odsto, sa 3,9 odsto u junu. Ipak, prehrambeni proizvodi već 18 uzastopnih meseci poskupljuju brže od ukupne inflacije, što znači da pritisak na kućne budžete i dalje ostaje značajan, uprkos usporavanju u julu.

Posebno je povoljno kretanje troškova stanovanja, čiji je rast usporio na 1,3 odsto, najniži nivo od maja 2020. godine. Cene povezane sa stanovanjem rastu sporije od 2,0 odsto još od početka godine, što odražava i dalje slabo stanje na kanadskom tržištu nekretnina. Ontario je bio jedina provincija u kojoj inflacija u julu nije ubrzala, između ostalog zbog pada troškova zamene vlasničkog stambenog prostora i nižih cena prirodnog gasa.

Ukupna slika kanadske inflacije zato je nešto složenija nego što bi se moglo zaključiti samo na osnovu rasta CPI-a na tri odsto.

Glavninu ubrzanja trenutno nose energenti, a ne široko rasprostranjeno povećanje cena, dok bazna inflacija ostaje praktično na ciljnom nivou Banke Kanade. Međutim, snažniji privredni rast i poboljšanje zaposlenosti mogu predstavljati novi izvor pritisaka ukoliko se nastave, posebno ako više cene goriva počnu da se prelivaju na transport, proizvodnju i druge usluge.

Za monetarnu politiku zato će biti ključno pitanje da li je julsko ubrzanje samo privremena posledica energetskog šoka i povećane turističke tražnje ili početak šireg zaokreta inflacionog trenda.