Institut za voćarstvo traži naslednicu požegače

I voćke muče uporni virusi. Borba koja je sa virusom šarke u šljivicima širom sveta počela između dva svetska rata i danas traje. Naučnici Instituta za voćarstvo u Čačku svakodnevno rade na novom sortimentu – otpornom na virus, a nalik gotovo izgubljenoj šljivi požegači.

Virus šarke je najviše štete naneo požegači – staroj, slatkoj, sitnoj šljivi koju je u zasadima širom Srbije u najvećem broju zamenila američka sorta stenlej. To nije loša šljiva, ali bilo konzumna ili prerađena – valjalo bi da više sladi.

„Ove godine smo imali situaciju da je kilogram požegače išao čak do 100 dinara, a prosek je 60. A kod ostalih sorti šljiva 20-30 dinara za kilogram“, ističe Ivan Urošević iz Privredne komore Srbije (PKS) za RTS.

Profesor Milovan Veličković sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu kaže da će šljiva iz godine u godinu dobijati sve više prostora. Pritom, stenlej je dominantan, a u korak ga prate sorte čačanska rodna i lepotica.

Potražnja diktira cenu. Iako su već stvorili čak 18 sorti šljive svetskog glasa, naučnici čačanskog Instituta ne odustaju od osobina koje su krasile stare voćke. Rodna je po ukusu najsličnija požegači, ali je nasledila i njenu neotpornost, piše RTS.

Lepotica odoleva virusu šarke, ali se u preradi nije pokazala. Najmlađa sorta, nada, za sada vodi u svim kategorijama.

„Ispostavilo se da su njeni plodovi pogodni i za potrošnju u svežem stanju, ali i za različite vidove prerade, pre svega za sušenje šljive“, objašnjava Ivana Glišić sa čačanskog Instituta za voćarstvo.

Bezvirusne, sertifikovane sadnice koje potpisuje čačanski institut voćarima su više nego dobrodošle, kada je reč o sadnji kvalitetnih plodova. Ali je za opstanak između klimatskih i tržišnih izazova najbolje oružje udruživanje, piše RTS.

Na tržištu je uvek jedno mesto više upravo za kvalitetne plodove kojima lepo pakovanje dodaje vrednost. Tada je, makar cena, problem manje za dobrog voćara.