Pomoć države prošlog leta donela je mini pivarama više štete nego koristi

Vlasnici malih zanatskih pivara su pred velikih izazovom. Da li je vreme za odustati ili za pronalaženje novih kanala plasiranja proizvoda. Iako su u periodu pre krize zauzimali svega jedan odsto tržišta Srbije, u gradovima poput Beograda i Novog Sada postali su vrlo popularni. I sem ljudi koji su zaposleni u pogonima malih zanatskih pivara, zahvaljujući njima u Srbiji je ponovo pokrenuta proizvodnja hmelja, posle dužeg vremena. Poznato je da su svi manji proizvođači sirovina koji su nekada proizvodili hmelj prestali da rade, obzirom da su velike pivarske korporacije koje su preuzele ovo tržište u Srbiji, imale svoje kanale snabdevanja sirovinom.

Kako za portal Biznis.rs kaže Dejan Smiljanić, vlasnik pivare „The black turtle“ i predsednik Udruženja malih pivara Srbije, on još uvek ne razmišlja o zatvaranju pogona.

„Tražimo nove načine finansiranja. Počeli smo sa prodajom kroz trafike, ali to zahteva vreme. Naš proizvod je i dosta skup za takav vid prodaje. I online prodaja ide dosta slabo. Država treba da nađe model da pomogne malim zanatskim proizvođačima, ako želi da sačuva ovaj segment,  nije realno za očekivati da sami ovo prebrodimo. Problem je što smo morali da drastično smanjimo proizvodnju i tako ugrožavamo svoj opstanak”, naglašava Smiljanić.

Pomoć države u ovom ciklusu ne koriste, jer ih je to, kako kaže Smiljanić, prošle godine “puno koštalo”.

“Plasman naših proizvoda ide uglavnom kroz ugostiteljstvo. Prodaja odlično ide i tokom festivala. Toga već dugo nije bilo. Pomoć koju smo, kao i sva druga preduzeća imali, bila je tokom letnjih meseci, a sve zaposlene smo morali da zadržimo do 31.decembra 2020. godine. Preko leta, kada smo još nešto i radili, pomoć je pomogla da dopunimo prihode i nekako preguramo. Od oktobra nam svima posao skroz pada, u novembru staje, a mi moramo da zadržimo zaposlene, jer više nema finansijskog prostora da državi vratimo ono što su tokom leta dali. Paketi pomoći koji su namenjeni za ugostiteljstvo nas nisu prepoznali, jer nam je prva šifra delatnosti: proizvodnja piva, a tek druga ugostiteljstvo, tako da pomoć nismo dobili, iako nam je jedini kanal prodaje kroz ugostiteljstvo”, objašnjava  Smiljanić.

Ono na čemu je već dugo insistirala i Grupacija proizvođača piva, a to je da se promeni metoda obračuna akcize na pivo, a prema kojoj od ukupne cene piva na tržištu više od 35 odsto ide u budžet, kroz naplaćene akcize, sada se iskristalisalo kao veliki problem.

“Čim pivo sipate u ambalažu i ono krene iz pivare, plaća se akciza, koja je, inače, u februaru povećana i iznosi 26,44 za litar”, naglašava Smiljanić.

Dodaje i da u Evropskoj uniji, ali i u ostatku sveta, male pivare, do određene količine godišnje proizvodnje imaju umanjene akcize do 50 odsto, jer je sam proces proizvodnje daleko skuplji, počev od sirovine, pa do ostalih faktora.

U Srbiji ima oko 40 zanatskih pivara. U Nemačkoj ih, recimo, ima čak 1.100 i na tržištu prodaje piva učestvuju sa oko 15 odsto. U našem okruženju najviše mini pivara ima u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Hrvatskoj.