Preispitivanje evropske poljoprivredne politike

Ministri poljoprivrede država Evropske unije sastaju se danas kako bi razgovarali o kratkoročnim merama za ublažavanje rizika od nestašice i rasta cena i mogućim promenata strategije održivosti snabdevanja hranom.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao je da je strategija održive ishrane „zasnovana na svetu pre rata u Ukrajini“ i da bi je trebalo preispitati, prenosi Financial Times. Prema navodima britanskog lista, postoji namera da se evropski ciljevi u javnoj politici usklade sa potrebom za sigurnošću ishrane.

Cilj francuskog poljoprivrednog sektora biće „poljoprivredna nezavisnost“, odnosno davanje prednosti produktivnosti u odnosu na ciljeve održive poljoprivrede u okviru „Zelenog dogovora EU“, kako bi se izborio sa posledicama rata u Ukrajini.

Ponovno fokusiranje na proizvodnju hrane postalo je prioritet za predsednika Francuske, koja trenutno predsedava EU, jer je bezbednost hrane postala značajan izazov zbog uzastopnih globalnih kriza i očekivanja da će uslediti „duboka kriza hrane“. „Evropa ne može sebi da priušti da proizvodi manje“, rekao je Makron, prenosi Euractiv.

Brisel se pre dve godine složio da reformiše svoje poljoprivredne prakse kao deo napora da se eliminišu neto emisije ugljenika do 2050. godine. Međutim, rat u Ukrajini doveo je do pada izvoza žitarica i đubriva iz Ukrajine i Rusije, što je izazvalo zabrinutost u pogledu prehrambene bezbednosti.

Prema Makronovim rečima, dalje postupanje prema tom planu dovelo bi do pada proizvodnje hrane za 13 odsto. Francuskom predsedniku su potrebni glasovi snažnog poljoprivrednog lobija na izborima idućeg meseca, ali slična zabrinutost u pogledu održivosti snabdevanja hranom vlada u Španiji i Italiji.

Ukrajinski konflikt uticao je na povećanje cena pšenice, kukuruza i drugih osnovnih prehrambenih proizvoda, jer EU polovinu svog kukuruza uvozi iz Ukrajine, a trećinu đubriva iz Rusije. Cene đubriva porasle su prošle godine za 170 procenata zbog visokih cena gasa. Prema proceni Evropske komisije, EU će se verovatno suočiti sa rastom cena hrane, ali ne i sa nestašicom.

Zajednička evropska poljoprivredna politika od 58 milijardi evra godišnje, koja i dalje troši više od jedne trećine godišnjeg budžeta EU, omogućila je da EU postane neto izvoznik hrane. Međutim, poslednjih godina subvencije za poljoprivrednu proizvodnju su smanjena i preusmerene na finansiranje ekoloških šema.

Evropska komisija usvojila je niz ciljeva za 2030. godinu u okviru svoje strategije „Od farme to trpeze“. To uključuje smanjenje upotrebe đubriva za 20 odsto, smanjenje upotrebe antibiotika za 50 odsto i povećanje površine zemljišta koje se obrađuje organski sa devet na 25 procenata. Ove odluke sada će ponovo biti razmotrene.