Od presude kompaniji BB Hidro zavise ishodi ostalih sporova protiv Crne Gore

Nakon što je Privredni sud Crne Gore krajem juna doneo presudu kojom je odbio tužbeni zahtev kompanije BB Hidro, čiji su vlasnici Blažo Đukanović i Ivan Burzanović, javnost sa pažnjom iščekuje da li će ova presuda postati pravosnažna.

Od presude će očigledno zavisiti i ishod sporova koje još desetak koncesionara vodi protiv države, u kojima se traže odštete od više desetina miliona evra.

BB Hidro je od države tražila najmanje 1,65 miliona evra naknade štete i izgubljene dobiti zbog toga što nije realizovana izgradnja male hidroelektrane Slatina, piše Energija Balkana.

Sud je odbio zahtev da utvrdi da je ugovor o koncesiji raskinut na način kako je tvrdila kompanija, zatim zahtev za isplatu oko 1,41 milion evra izgubljene dobiti, odbio je i zahtev za oko 168.500 evra obične štete i pripadajuće kamate, te obavezao kompaniju BB Hidro da državi plati 26.600 evra troškova postupka.

Prva presuda Privrednog suda Crne Gore od 21. februara 2025. godine bila je delimično povoljna za kompaniju BB Hidro Blaža Đukanovića i Ivana Burzanovića. Apelacioni sud je kasnije ukinuo tu presudu i vratio predmet na ponovno suđenje, a nakon ponovljenog postupka Privredni sud je doneo novu presudu kojom je odbio celokupan zahtev kompanije BB Hidro.

Prema zvaničnim podacima koje je Vlada Crne Gore objavila još tokom 2024. godine, protiv države vodi deset sudskih sporova koje su pokrenuli koncesionari malih hidroelektrana (mHE) zbog raskida ili prestanka koncesionih ugovora.

Većinom tužbi ne traži se samo povraćaj uloženih sredstava, već i izgubljena dobit za period trajanja koncesija, često za narednih 20 do 30 godina, zbog čega ukupni odštetni zahtevi dostižu više desetina miliona evra.

Od tih deset predmeta, devet tužbi odnosi se na ugovore koje je Vlada jednostrano raskinula nakon promene vlasti 2020. i 2021. godine, dok se jedan predmet odnosi na spor u vezi sa ranijim sporazumnim raskidom ugovora (slučaj Dekar-Hidro).

Po visini odštetnog zahteva daleko prednjači američki državljanin poreklom sa Kosova Fljorin Krasnići, čija advokatica Ana Kolarević potražuje oko 1,2 miliona evra navodne stvarne štete i čak 27 miliona evra izgubljene dobiti.

Fljorinu Krasnićiju su građani protestima onemogućili da izgradi malu hidroelektranu na Đuričkoj reci u Plavu.

Još dva zahteva za odštetu odnose se na područje opštine Plav, odnosno na grupaciju koja je pokušala da izgradi malu hidroelektranu na Murinskoj reci, a koja zbog raskida ugovora, odnosno koncesija, povraćaja depozita i izgubljene dobiti zahteva odštetu od 9,2 miliona evra, kao i na grupaciju okupljenu oko kompanije Kronor, koja zbog reke Komarače traži odštetu od 12 miliona evra.

Kako su koncesionari nakon raskida ugovora gotovo svi sudskim putem zatražili naknadu, koja se najvećim delom zasniva na njihovim zahtevima za takozvanu „izgubljenu dobit“, mnogi smatraju da su ti postupci, koji se gotovo neprimetno i u tišini vode protiv države Crne Gore, daleko ozbiljniji od pojedinih medijski atraktivnih i poznatih slučajeva, te da će zbog toga neko pre ili kasnije morati da snosi odgovornost.

Iz svega je evidentno da se samo za područje opštine Plav, po osnovu famozne „izgubljene dobiti“ za tri reke – Đuričku, Komaraču i Murinsku – od države tužbama potražuje čak 50 miliona evra.

Na osnovu Vladinog dokumenta iz oktobra 2024. godine i kasnijih izveštaja, može se prilično precizno rekonstruisati spisak sporova. Država je navela da je podneto deset tužbi za naknadu štete i izgubljene dobiti, koje se odnose na sledeće vodotokove i projekte: Bukovica, Đurička, Komarača, Bistrica, Murinska, Ljeviška, Trepačka, Slatina, Reževića reka i Crnja.

Za sada javno dostupni podaci ukazuju da sporovi nisu koncentrisani u rukama jedne poslovne grupe, već najmanje tri odvojena centra: Krasnići – Triangle General Contractors – Plava Hydro Power; zatim Radunović – Đikanović – Industriaimport – Industriaimpex – Elektrotehna. I treći, Maksimović – Gordijan – Mašović – Hydra MNE – Igma Energy.

Poslovi izgradnje i upravljanja malim hidroelektranama na severu Crne Gore predstavljaju najlakši način ostvarivanja dobiti za njihove vlasnike, dok lokalno stanovništvo na čijim teritorijama su male hidroelektrane izgrađene od toga nema nikakvu korist.