Savet EU traži jači nadzor nad crnogorskim državnim preduzećima

Crna Gora treba da poboljša nadzor nad državnim preduzećima izradom i objavljivanjem povezanih procena fiskalnog rizika, navodi se u zaključcima ekonomskog i finansijskog dijaloga između EU i Zapadnog Balkana i Turske, objavljenim na sajtu Saveta EU.

Imajući u vidu ekonomski i finansijski dijalog između EU i partnera sa Zapadnog Balkana, Turske, Gruzije, Moldavije i Ukrajine 14. maja, objavljen je nacrt zajedničkih zaključaka koji su odobrili članovi Ekonomsko-finansijskog komiteta i predstavnici Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Kosova*, Srbije, Turske, Gruzije, Moldavije i Ukrajine 30. aprila, prenosi Mina pozivajući se na Pobjedu.

„Učesnici su pozdravili to što su privrede zemalja kandidata i potencijalnih kandidata nastavile da pokazuju otpornost (zbog posledica situacije u Ukrajini) i složili su se da je ekonomski i finansijski dijalog od kontinuiranog velikog značaja s obzirom na zajednički interes da se definišu odgovarajući politički odgovori na nedavne negativne šokove i buduće ekonomske i socijalne izazove“, navodi se u dokumentu.

Učesnici su istakli da ekonomski i finansijski dijalog doprinosi i širim ciljevima dobrog upravljanja i ekonomskog prosperiteta.

Crna Gora je, kako se navodi, 12. januara godine dostavila svoj Program ekonomskih reformi 2024-2026.

„Implementacija smernica o politici iznesenih u zaključcima Ekonomskog i finansijskog dijaloga od 16. maja prošle godine je delimična. Crna Gora je nastavila da beleži visok privredni rast u prošloj godini, koji bi trebalo da uspori u periodu 2024-2026. Uspešna turistička sezona i snažna privatna potrošnja, uz veliki priliv stranih državljana, bili su ključni pokretači privrednog rasta u prošloj godini, koji je dostigao šest odsto“, navedeno je.

U dokumentu se dodaje da je glavna prepreka dolazila od inflacije, dok su stroži uslovi finansiranja opterećivali investicije.

Potrebno je, kako se ističe, definisati na odgovarajući način čvrst fiskalni stav u ovoj godini kako bi se uskladio sa budžetskim ciljem i podržao dalju dezinflaciju, i iskoristiti višak prihoda za smanjenje deficita i akumulaciju državnih depozita.

„Usvojiti srednjoročnu fiskalnu strategiju, uključujući konkretne mere konsolidacije koje podržavaju postizanje nenegativnog primarnog bilansa i koeficijenta javnog duga koji ne prelazi 60 odsto BDP-a do 2026. godine. Izabrati i imenovati članove fiskalnog saveta, obezbediti i objaviti adekvatan obračun troškova novih fiskalnih inicijativa“, sugeriše se u zaključcima.

U dokumentu se ukazuje da na osnovu analize ekonomskog i fiskalnog uticaja svih poreskih rashoda koje treba podeliti sa Komisijom, pripremiti konkretne budžetske preporuke za smanjenje poreskih izdataka, kao što su izuzeća, odbici, krediti i odlaganja.

Predloženo je da se poboljša nadzor nad državnim preduzećima izradom i objavljivanjem povezanih procena fiskalnog rizika.

„Sprovesti preporuke za procenu upravljanja javnim investicijama (PIMA), dajući prioritet ključnim radovima na javnoj infrastrukturi u okviru raspoloživog fiskalnog prostora, izbegavajući izuzetke u vezi sa odabirom projekata“, navodi se u izveštaju Saveta EU.

Crnoj Gori se preporučuje da bude spremna da koristi alate koji su dostupni u okviru izabranog monetarnog okvira kako bi se osigurala stabilnost cena u zemlji.

„Dalje poboljšati nadzor zasnovan na riziku u skladu sa najboljom međunarodnom i evropskom praksom, uključujući poboljšanje prikupljanja podataka kako bi se omogućila sveobuhvatna procena rizika finansijskog sektora“, zaključeno je.