Spoljnotrgovinska robna razmena 54,4 milijarde evra zaključno s oktobrom

Izvoz domaće robe imao je vrednost od 23,95 milijardi evra od januara do oktobra, što čini rast od 4,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. U isto vreme, uvoz robe imao je vrednost od 30,45 milijardi evra, što predstavlja smanjenje od 6,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 6,49 milijardi evra, što je smanjenje od čak 32,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,7 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,2 odsto), sledi Beogradski region (24,0 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,8 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (19,6 odsto), a oko 2,4 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,0 odsto), slede Region Vojvodine (33,3 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,2 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,5 odsto), a oko 2,0 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,6 odsto ukupne razmene.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i električna energija, a uvozi se električna energija i koks i polukoks od kamenog uglja) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).