Dometi izmena uredbe o subvencijama za investitore

Blagi zaokret od subvencija po radnom mestu ka kapitalno intenzivnijim projektima

AnalizaPoslovanjeSrbija

26.5.2023 08:01 Autor: Milica Rilak 3

Blagi zaokret od subvencija po radnom mestu ka kapitalno intenzivnijim projektima Blagi zaokret od subvencija po radnom mestu ka kapitalno intenzivnijim projektima
Izmenama Uredbe o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja država je podigla prag za minimalna ulaganja, a ukinuta je i podela... Blagi zaokret od subvencija po radnom mestu ka kapitalno intenzivnijim projektima

Izmenama Uredbe o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja država je podigla prag za minimalna ulaganja, a ukinuta je i podela lokalnih samouprava prema nivou razvijenosti u korist pet regiona.

Ekonomista i direktor LIBEK-a Mihailo Gajić za Biznis.rs ocenjuje da izmenama uredbe ne dolazi do velikih promena u politici subvencionisanja investicija, ali očekuje da će deo ulagača ipak biti upućen ka kapitalno intenzivnijim projektima.

Izmenama je minimalan prag za vrednost projekta koji može biti podržan subvencijama podignut sa 100.000 na 300.000 evra, ali naš sagovornik smatra da se ne radi o previsoko postavljenoj letvici, s obzirom na poskupljenja zabeležena u oblasti građevinskih radova i materijala u poslednjim godinama, kao i na rast zarada potencijalnih radnika.

Podizanje minimalnog praga za podršku, uključujući i to da će investitori ubuduće moći da dobiju najviše 2.000 do 5.000 evra po radniku umesto doskorašnjeg maksimuma od 7.000 evra, prema Gajićevom mišljenju ipak može ostvari određeni uticaj – a to je da deo ulagača preusmeri sa radno intenzivnih na više kapitalno intenzivne projekte.

„Jedno je subvencionisati radno intenzivne projekte 2012. godine, kada se stopa nezaposlenosti kretala između 22 i 25 odsto. U situaciji obilja rada na raspolaganju i niskih zarada logično je podržavati otvaranje što većeg broja radnih mesta, kako bi se što više ljudi zaposlilo. Danas, međutim, kada je stopa nezaposlenosti oko 9,4 odsto, a u određenim industrijama je teško doći do kvalifikovanih radnika, postavlja se pitanje da li treba nastaviti sa subvencionisanjem po radnom mestu ili podržati industrije koje zapošljavaju manje ljudi, ali donose više kapitala i radna mesta sa višim zaradama“, objašnjava Gajić.

Mihailo Gajić / Foto. Milica Rilak, Biznis.rs

Iako smatra da je okretanje ka kapitalno intenzivnijim delatnostima bila jedna od namera Vlade Srbije pri izmeni uredbe o subvencijama, on ukazuje da na delu ipak ostaje loša politika subvencionisanja pojedinačnih kompanija umesto da se radi na poboljšanju opšteg poreskog i regulatornog ambijenta.

„Takav pristup doveo bi do toga da investitori sami dolaze umesto da ih ‘podmićujemo’ subvencijama“, ocenio je Gajić.

Nije uveren ni da će prelazak sa subvencionisanja prema nivou razvijenosti opština ka regionima imati ozbiljniji efekat, s obzirom na to da su kompanije koje su dobile najviše podsticaja upravo otvarale pogone van Beograda i Vojvodine, a pogotovo kada je reč o dobavljačima automobilske industrije.

Upozorio je, međutim, na nedoslednost države kada je reč o sopstvenoj regulativi i podsetio da je vlada 2014. godine usvojila Uredbu o utvrđivanju jedinstvene liste regiona i jedinica lokalne samouprave prema nivou razvijenosti, a da nikada kasnije nije izvršila reklasifikaciju opština.

Država je, dakle, duže od osam godina vodila politiku ravnomernog regionalnog razvoja, a da mi nemamo podatke o tome kakvi su efekti. Kada već država neće u određenim periodima da revidira nivo razvijenosti, onda je bolje tu listu ukinuti ili staviti van snage, što je praktično urađeno prelaskom na ‘regionalni’ pristup kada je reč o podršci za investicije. Takav pristup podriva vladavinu prava“, ocenio je Mihailo Gajić za Biznis.rs.

  • gagica

    26.5.2023 #1 Author

    Trebalo bi to izmeniti u interesu drzave.

    Odgovori

  • MAXMAD

    27.5.2023 #2 Author

    Istitucije moraju da se pitaju.

    Odgovori

  • NATI

    28.5.2023 #3 Author

    I dalje treba subvencionisati sve delatnosti

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.